Ples energije

Buđenje svesti o energetskom telu u svim pozama predstvalja početak razvoja unutrašnje prakse joge,

Nataraja

 Odlomak iz kjnige Gange Vajta „Joga izvan verovanja“ (u pripremi).

            Nauka je dramatično pokazala kako energija i materija pripadaju istom spektru.  Poput čestica i talasa, ovo dvoje zapravo predstavlja jedan odnos, koji moderna fizika označava kao “polje”. Sav život može se sagledati kao ples univerzlnog energetskog polja. Osnova hate, joge koja balansira suprotnost sunca i meseca, počiva na ovom transformativnom plesu.  Mitski izvor joge transformacije je bog Šiva, koji je simbolički veliki plesač koji pleše u vatrenom krugu. Predstava božanstva koje pleše odnosi se na kosmički ples energije, rođenja, smrti i preobraženja. Ono što dospe u vatru, promeni se.  Učenje o kretanju i toku energije jedan je od glavnih principa hata joge.

Energetsko telo

 

U praksi joge možemo da iskusimo kako fizičke, tako i nefizičke forme energije. Fizičke forme uključuju više energetskih polja: metaboličko, elektromagnetsko, gravitaciono, termičko. Nefizičke forme energije su kretanje prane, ili životne sile, isceljujuće energije, osećaja blagostanja, kao i tok svesti, pažnje i svesnosti. U pozi trougao, na primer, električna struja i svest teku napred-nazad od mozga do mišića kroz celo telo. Osećaj podizanja potiče od pritiskanja stopala na zemlju, i sreće se s jednakim osećajem spuštanja suprotnog smera. Možemo učiniti da osećaj blagostanja i praničke energije poteče telom, a da se mentalna koncentracija pomera s mesta na mesto, dok pažnja posmatra sve delove tela istovremeno. Sve ovo može se nazvati svesnošću energetskog tela. Svest o energetskom telu u svim pozama predstvalja početak razvoja unutrašnje prakse joge.

Nastavite sa čitanjem

Advertisements

Asana je alatka, a ne cilj

asana nije cilj

 

            “Nemoj imati cilj!” je uobičajen iskaz istočnjačkih filozofija. Rečeno nam je da ciljevi uzrokuju presiju i konflikt između trenutne stvarnosti i željene mogućnosti.  Poruka nas ohrabruje da živimo samo u sadašnjem trenutku, ali da li je to zaista moguće? Pitanja koja dublje zadiru često završe u paradoksu, ili možda bolje rečeno, u polaritetu. Postoji li vreme, ili postoji jedino večnost? Da li je svetlost materija ili energija? Na ova pitanja nema jednostavnog odgovora. Odgovor zavisi od toga kako se gleda na pitanje. Da li treba da imam cilj u praksi, ili ne treba? Odgovor na oba je “da”. Možemo da imamo ciljeve koji se tiču snage, izdržljivosti i fleksibilnosti. Možemo da želimo da postignemo neku asanu ili ovladamo tehnikom. Ali kao potka ovih ciljeva potrebna je svesnost koja nije ciljna. Počinjemo da vidimo da se naše sposobnosti, kao i sve drugo, tope i umanjuju. Proces i neprekidno usklađivanje s aktuelnim trenutkom mnogo je važnije od bilo kakvog  postignuća. Kada prestane da nas goni ciljna orijentisanost, možemo da se pokrećemo iz unutrašnjeg stanja bivanja, a ne iz težeg spoljašnjeg mesta rađenja. Važno je uravnotežiti postizanje i usklađivanje. Možemo da želimo da dostignemo jaču, bolju asanu, ali to ne sme biti na račun usklađivanja s trenutnim mogućnostima tela. Moguće je istovremeno i imati i nemati cilj.
Nastavite sa čitanjem

Na ramenima prošlosti

Ne možemo da naučimo da letimo tek sledeći tragove ptica u pesku. Moramo da pronađemo sopstvena krila i da se vinemo.

nature beach birds 2119x1412 wallpaper_wallpaperswa.com_33

Ganga Vajt o odnosu prema tradiciji i nasleđu u jogi.
Poglavlje iz knjige Joga izvan verovanja (u pripremi).

Nastavite sa čitanjem

Rasplitanje niti joge

Uskoro izlazi nova knjiga Dejvida Gordona Vajta (David Gordon White) The Yoga Sutra of Patanjali, A Biography. Kako najave nagoveštavaju, ovo najnovije istraživanje može da promeni mesto, značaj i ulogu Patanjđalijevih izreka.

Image

 

Savremeni učitelji joge i gurui Sutre pogrešno  uzimaju za opštu osnovu svake prakse joge, rastežući ih, i iz njih izvlačeći kompletno uputstvo za život. Otkrivajući nam ko se krije iza zavese, profesor Vajt, još jednom, razdvaja istinu od jeresi, i savremena verovanja u jogi okreće naglavačke. Ova sjajna, slikovita i privlačna knjiga izazvaće buru kod mnogih, a nadajmo se da će i prosvetliti prosvetljivače. Preporučujem je kao obaveznu literaturu svakome ko se zanima za jogu.

–  Ganga White

 

Reč uredništva:

“S manje od dvesta izreka napisanih ako ne nerazumljivim, a ono barem nejasnim jezikom i stilom, Patanjđalijeva Jogasutra danas je slavljena od strane joga establišmenta kao večiti klasik i vodič za praksu joge. Kako nam Dejvid Gordon Vajt pokazuje u ovoj revolucionarnoj studiji, obe ove pretpostavke su netačne. U Indiji je stotinama godina bila bukvalno zaboravljena, a kada je prvobitno otkrivena na Zapadu, zloupotrebljena je. Jogasutra je uzdignuta na sadašnji status – i prevedena na više od četrdeset jezika – u poslednjih četrdeset godina.

Vajt prati neobično i ciklično putovanje ovog zbunjujućeg dela, od njegovog nastanka u davnini, kroz doba zenita od VII do XI veka, do postepenog pada u zaborav i ponovnog uspona u moderno doba, od XIX veka. Zapadu je Jogasutru predstavio britanski orijentalista Henri Tomas Kolbruk (Henry Thomas Colebrooke), i doživljava preporod najviše u Evropi i Americi, uglavnom na engleskom jeziku. Vajt oživljava neverovatan skup onih čije su interpretacije – i izvrtanja – stavile Jogasutru na visko poštovano mesto u popularnoj kulturi. Prateći izuzetnu putanju ovog enigmatskog dela, Vajtovo iscrpno istraživanje pokazuje zašto joga iz indijske prošlosti ima malo sličnosti s jogom koja se praktikuje danas.”