Nos za jogu

Disanje, naša neposredna veza s primarnim izvorom energije, pleše na granici svesnog i nesvesnog. Za našu opštu dobrobit, za rad svih naših sistema, mentalnih, fizičkih i energetskih, od vitalne je važnosti da ono bude zdravo i prirodno. Tek svaki peti zapadni čovek diše normalno, to jest prirodno. Mnogi ljudi su  ubeđeni da ne mogu ili čak ne umeju da dišu na nos. Međutim, jedino prirodno i zdravo disanje je – disanje na nos.

Noseinclouds

 

Kao i o mnogim drugim stvarima u jogi, mišljenja o disanju su takođe podeljena. Jedni smatraju da se pranayama odnosi na kontrolu disanja koja se postiže tačno određenim tehnikama i kontrolom disanja, tj. životne energije. Za druge pranayama znači slobodno, prirodno, nesputano disanje, a ples životne energije moguć je jedino kada kontrolu prepustimo – prirodi. Disanje je od primarnog značaja kako za život, tako i za jogu. Normalno, prirodno disanje otvara mogućnost uvida u vezu disanja i životne energije, iskustvo disanja celim telom, odnosno probuđenja svesti o energetskom telu. Jogiji kažu kako tek tada počinje pravo istraživanje u jogi.

Prvo i najvažnije uputstvo za vežbanje joge je: udišite i izdišite samo na nos. Zašto je to tako, kada je poznato da u drugim sistemima vežbanja to nije slučaj? Zašto disati na nos kada je mnogim ljudima prividno lakše da se dišu na usta, pogotovu kada vežbaju?

Brojni su i različiti problemi vezani za disanje savremenog čoveka, a značajno mesto među njima zauzima disanje na usta umesto na nos. Ta loša navika, čiji se uzročnici kreću od anatomskih do duboko potisnutih psiholoških, vrlo lako može da izazove čitav niz zdravstvenih problema, i da ozbiljno poremeti normalan život. Pored problema s disajnim organima, rinitisa i alergija, dominantno disanje na usta izaziva hiperventilaciju, provocira povišen krvni pritisak, astmu, opstruktivnu apneu (prestanak disanja u snu), poremećuje srčani ritam a može da uzrokuje srčana oboljenja.
Nos je klima uređaj koji vazduh zagreva, prečišćuje, ovlažuje, odvlažuje i naravno miriše. Nos je sofisticirani ubica bakterija, prepoznaje njihovu komunikaciju i uništava ih. Vazduh stimuliše nazalne mukozne membrane i stimuliše refleksne nerve zadužene za disanje. Disanjem na usta, ovi nervi se ne stimulišu, i disanje je samim teže i pliće. Disanje na nos jača pluća, dijafragmu i sve učesnike, primarne i sekundarne u respiraciji.
Pluća uzimaju kiseonik tokom izdaha. Put vazduha kroz nos je uži, te je izdisaj na nos duži od izdisaja na usta, što plućima ostavlja vremena da uzmu više kiseonika. Suprotno onome što se obično misli, potrebnu energiju – kiseonik – dobijamo tokom izdaha. Duži izdah znači više kiseonika celom telu. Udah u tom smislu služi jedino da bismo izdahnuli. Disanjem na nos sprečava se prebrz gubitak ugljen dioksida, i održava se normalna ph vrednost krvi, i snabdevenost kiseonikom celog tela. Ovo je tokom vežbanja naročito važno, jer hiperventilacija usporava disanje, kompromituje cirkulaciju i provocira lučenje mukusa jer mozak misli da se ugljen dioksid prebrzo gubi. Nos je i efikasan čuvar energije: pri izdahu uspe da zadrži trećinu toplote i vlažnosti.
Nozdrve su zasebno inervisane sa po pet karnijalnih nerava vezanih za suprotne strane mozga. Nozdrve funkcionišu nezavisno i u sinergiji. Moguće je svesno disati samo na jednu ili drugu nozdrvu.

Telo zna kako treba da diše. Mudrost stara koliko i život je tu. Pustimo je da se iskaže u svojoj milosti, i da naše biće udahne punim plućima – kroz nos.
Namaste 🙂

Slušajmo zglobove

Povrede zglobova u jogi nastaju usled preteranog zahteva koji pred njih postavljamo. Obično je to želja da se dosegne neka slika, ideja o pozi koja je u naš um implementirana spolja, praćena nepoštovanjem autentične anatomije i dinamike sopstvenog tela. Otuda su povrede zglobova među najčešćima u jogi.kermit joga

Zglobovi se, najprostije rečeno, pokretom nepovratno troše. Za razliku od njih, mišići i tetive vole da se kreću, da budu aktivni, prija im pojačana aktivnost i repetativni pokreti. Istegnute tetive i mišići se oporave i zacele,  ali ligamenti NE. Ligamenti su neelastični, i jednom istegnuti, produženi, NE MOGU DA SE VRATE. Njihova svrha je da drže zglobove na okupu. Kada „otvarate“ neki zglob, na primer kuk, obratite pažnju šta je i gde je blokada, šta zapravo ometa pokret. Ako osećate da su vam mišići pokretni, da možete da ih opustite, budite jako oprezni, jer možda sledeće „otvaranje“ znači zapravo nepovratno istezanje ligamenta. Zglob će se držati na okupu, ligament će se vežbanjem sve više istezati, ali posle jedne tačke on će biti toliko rastegnut da više neće imati svoju optimalnu funkciju. Tada zglob postaje nezaštićen i neminovno počinje njegova degeneracija. Treba imati na umu da se ovaj proces događa ispod našeg nivoa osetljivosti, ma koliko bili ubeđeni da smo kao praktikanti joge osetjivi, i da nam je telesna senzitivnost velika. Čovečiji skelet nije inervisan. Kada osetimo bol u zglobu, neka šteta je već načinjena. To su osetili mnogi dugogdišnji majstori joge, završivši na operacionom stolu posle decenija virtuoznog vežbanja.

koleno u lotusuKoleno strada u pokušajima da se izvede lotos (padmasana), i time postigne “prava” joga poza: kukovi ne dozvoljavaju, te rotaciju trpi koleno koje prirodno, svojom anatomijom, ne može da je podnese jer za to nije prirodno predviđeno. Za koleno je izazovan i golub (eka pada rajakapatosana). Ono strada i kada u stojećim pozama i iskoracima redovno odlazi ispred pete, tj. kada se ne nalazi tačno iznad skočnog zgloba. Kada koleno pada unutra, tada je ugrožen i skočni zglob. Ručni zglob strada zbog trenutnog ili konstantnog preopterećenja, ali i zbog loše distribucije težine i neadekvatnog oslonca.

Wild-thing-0776Rameni zglob nikako ne voli “ludu pozu” (camatkarasana). Sakroilijačni zglob ugrožen je u riskantnim, biomehanički neopravdanim asanama gde je odnos kičme i karlice neprirodan i štetan, ali i pri lošem osloncu i poravnanju karlice u asanama koje prakrtikanti joge redovno izvode, npr. u trougalu (trikonasana), zvezdi, ali i u asanama koje se izvode ležeći na leđima. Njegovim povredama su podložniji dugogodišnji vežbači, čiji su mišići i tetive elastični i produženi, tako da ih telo “propusti” do sakroilijačnog zgloba, čija je pokretljivost inače minimalna. Snažni ligamenati koji kičmu povezuju s karlicom slabe, popuštaju  i pale se, i ovaj važan zglob postaje osetljiv.

hanumanasana

Kumulativna povreda kuka, na žalost, počinje da uzima svoj danak među dugogodišnjim jogijima. Akumulira se godinama, kuk se polako troši, a da naš mozak o tome ništa ne zna, jer o tome nema informaciju – čovečiji skelet nije inervisan. Kost ne boli. Kada se bol u kuku pojavi, to vrlo često znači da je degenerativni proces već uzeo maha. Ako špaga (hanumanasana) ne ide, ne slušajte svoj “majmunski um”. Slušajte šta vam telo jasno kaže. S godinama telo stari, i degenerativne promene su neminovne. Jogom svakako ne bi trebalo da ih pospešujemo već, naprotiv, da ih olakšavamo i ublažavamo.

Sa sopstevnim telom nema takmičenja. Ono nije otuđeni deo nas s kojim treba da se izborimo i da ga savladamo. Slušajmo inteligenciju sopstvenog tela, jer slušajući svoje telo zaista slušamo prirodu, svakog dana, u svakom trenutku. Naše telo je obdareno mudrušću starom koliko i život. Poslušajmo najpre tog jedinog neprikosnovenog učitelja.

Asana je alatka, a ne cilj

asana nije cilj

 

            “Nemoj imati cilj!” je uobičajen iskaz istočnjačkih filozofija. Rečeno nam je da ciljevi uzrokuju presiju i konflikt između trenutne stvarnosti i željene mogućnosti.  Poruka nas ohrabruje da živimo samo u sadašnjem trenutku, ali da li je to zaista moguće? Pitanja koja dublje zadiru često završe u paradoksu, ili možda bolje rečeno, u polaritetu. Postoji li vreme, ili postoji jedino večnost? Da li je svetlost materija ili energija? Na ova pitanja nema jednostavnog odgovora. Odgovor zavisi od toga kako se gleda na pitanje. Da li treba da imam cilj u praksi, ili ne treba? Odgovor na oba je “da”. Možemo da imamo ciljeve koji se tiču snage, izdržljivosti i fleksibilnosti. Možemo da želimo da postignemo neku asanu ili ovladamo tehnikom. Ali kao potka ovih ciljeva potrebna je svesnost koja nije ciljna. Počinjemo da vidimo da se naše sposobnosti, kao i sve drugo, tope i umanjuju. Proces i neprekidno usklađivanje s aktuelnim trenutkom mnogo je važnije od bilo kakvog  postignuća. Kada prestane da nas goni ciljna orijentisanost, možemo da se pokrećemo iz unutrašnjeg stanja bivanja, a ne iz težeg spoljašnjeg mesta rađenja. Važno je uravnotežiti postizanje i usklađivanje. Možemo da želimo da dostignemo jaču, bolju asanu, ali to ne sme biti na račun usklađivanja s trenutnim mogućnostima tela. Moguće je istovremeno i imati i nemati cilj.
Nastavite sa čitanjem

JOGA U VODI

balance pod vodom
Vežbate li jogu, teško da ćete odoleti izazovu da probate da radite asane u vodi. Kretanje u vodi, plivanje, vežbanje, bućkanje po talasima ili prepuštanje hidromasažnim mlaznicama, blagodarni su za ceo organizam.  O tome kako se osećamo u morskoj vodi nema potrebe govoriti – naša tela su većim delom voda, a naša krv hemijski je veoma bliska moru, do te mere da se u hitnim slučajevima morska voda može dati umesto krvi ili plazme.

Postoje li elementarni uslovi za vežbanje (prvenstveno dno bez neprijatnih iznenađenja, minimalne distrakcije) ništa posebno nije potrebno da bi vaše brčkanje i plivanje bilo joga praksa. Iskoristite jutro na plaži, ili predvečerje kada nema gužve. Potpuno se prepustite vodi,  slušajte svoje telo i disanje, uživajte istražujući. Da li će vaša praksa biti jogička, zavisi od vaših unutrašnjih a ne spoljnjih uslova.

Mnoge stvari možete da naučite od svog tela vežbajući u vodi. Obratite pažnju kako se telo poravnava iznutra prema spolja, i šta je sve u taj proces uključeno.  Dopustite telu da se prilagodi okolnostima, vodenom elementu i datom trenutku.

Obavezno pokvasite lice – tek tada vaše telo zna da je u vodi. Probudićete urođeni refleks koji delimo sa svim sisarima čime će se smanjiti broj otkucaja srca. Kiseonik će, posledično, biti dostupniji organima.  Nastavite sa čitanjem

MRKLA NOĆ DUŠE

dark night of the soulPrevashodna odgovornost joga učitelja jeste bezbednost i dobrobit učenika i vežbača. Fizička bezbednost je svakako bitna, ali psihička, psihološka, duhovna odgovornost jeste daleko bitnija. Jogi se često pristupa olako, prihvata se i prezentuje kao buket roze ruža i bezbroj srca božanske ljubavi. Vrlo retko se govori ili piše o neželjenim posledicama bavljenja jogičkom praksom. Tabu tema su i fizičke, a nekmoli povrede druge prirode. Čućete kako joga ima moć da pokrene promene, ali koji učitelj će vas upoznati s njima? Iskustva mogu da budu – i jesu – veoma duboka, snažna, zbunjujuća, čak razarajuća. Ona zaista mogu da promene život, mogu da ga upropaste pa i potpuno unište. Neodgovornost i nemar je dovela do hiperprodukcije instruktora, a njihovo neznanje i sledstveno nespremnost uzrok su mehaničkog odnosa prema praktikovanju joge i suštinskog nerazumevanja stare discipline. Tema članka koji je na kraju prenet tiče se meditacije i mindfulness trenda, ali lako se može preneti na druge oblike prakse, pa i na praktikovanje asana. Jer – joga deluje. Rukovanje alatom čijih moći nismo svesni i nemamo ga u sopstvenom iskustvu, i te kako može da bude opasno. I za učitelje/instruktore, i za učenike. Asane su moćni otvarači tela, njima je moguće probiti i ukloniti mnoge telesne i mentalne blokade, čime se pokreću razni psihički i emotivni sadržaji. Najčešće oni neočekivani, zaboravljeni, sabijeni duboko u tkiva. O tome gde može da vas odvede meditacija pročitajte u sjajnom članku koji je i inspirisao ovaj tekstić, i dao mu naslov.

Spiritualni aspekt joge tvrde da poseduju svi stilovi, trendovi i brendovi. Površna i pogrešna definicija spiritualnosti je mantra u koju je najlakše verovati: duhovni rast, šta god to značilo. Čest je slučaj da ni iza tih reči nema ama baš ničega. Kaže se da učitelj može da vas dovede samo donde dokle je sam stigao. A dokle je stigao, o tome ne govori njegova fizička sprema, fleksibilnost, niti lepota neke izvedene poze. Joga počinje iza poze. To je najveći izazov za sve koji je podučavaju. Na žalost, veliki broj njih ostaje zatvoren u vrlo skučenom krugu oko fizičkog vežbanja. Certifikati im daju lažnu sigurnost i ubeđenje da „znaju jogu“, da su naučivši koliko-toliko tehniku asana „naučili“ i jogu. Pogubno osećanje, koje može da košta zdravlja kako njih, tako i njihove đake.

Joga je, pre svega, iskren odnos prema sebi. To je njen početak, sredina a, kažu, kraja nema.

Ne propustite The Dark Knight of the Soul – Tomas Rocha – The Atlantic.!

Lična praksa

Kako održati zainteresovanost i kontinuiranu praksu tokom letnjih meseci kada su studiji zatvoreni, kada ste na odmoru, kada vam je vrućina da odete na čas, kad vam je zima da odete na čas…

Ne lutajte po internetu u potrazi za nečim što vam je lepo za oko. Izgubićete vreme tragajući, a umesto inspiracije, najverovatnije ćete završiti frustrani i obeshrabreni. Ili, još gore, pokušavaćete da (u)radite nešto zašta niste spremni, i izložićete se opanosti da se povredite. Internet je pun loših, pogrešnih pa čak i opasnih vežbi, pogrešnih i nedovoljnih instrukcija, pseudo joge. Velikim delom reč je o (samo)promocijama ili selfijima, a ne o širenju znanja. Ako vam se čini da vam je pomoć videa ipak neophodna, birajte pažljivo. Ogledalo joge nudi program vežbanja preko interneta.

20141130_134307

PRIPREMA:
Obezbedite optimalne USLOVE za vežbanje: 
napravite prostor, ne samo mesto gde ćete rasprostrti prostirku, već i u danu i, što je najvažnije – u sebi. Minimalizujete mogućnost da budete prekinuti. Budite realni, i planirajte vežbanje prema svojim potrebama i mogućnostima. Izaberite doba dana ili dane u nedelji kada je najmanja verovatnoća da će vam iskrsnuti neka obaveza.

Ako ste spokojni na mestu gde ste rasprostrili prostirku, ako vas ništa ne remeti, to je pravo mesto. Obezbedite dovoljno prostora (bar dva kvadrata), i dovoljno vazduha. Savete za samostalno vežbanje i vežbanje uz video, kao i kako da stvari koje imate u kući iskoristite kao pomagala, pogledajte ovde.

Ako vam je potrebna muzika, bilo da pokrije druge zvukove koji vas remete, ili kao podloga za vežbanje, ona ne bi trebalo da vam odvlači pažnju.  Reči pesama znaju da nas  ponesu i odvuku pažnju iz tela.

Ako vežbate napolju, u letnjim mesecima ne vežbajte na  jakom suncu. Vežbanje napolju ima svoje prednosti ali i mane. Otkrićete ih. 🙂

Dužina vežbanja nije važna i nemojte da se 20140527_133715njome opterećujete. Ne gledajte u sat. UKLONITE GA. Koristite alarm ako znate da vam je vreme nečim ograničeno. Tajmer je idealna varijanta, da vas ne muči razmišljanje koliko je vremena prošlo i koliko ste dugo vežbali. Opustite se i zaboravite na vreme. Tajmeri za pametne telefone su idealna varijanta. Ako se bojite da ćete se izgubiti u vremenu, namestite tajmer da vas podseća zvukom gonga ili zvona svakih 15 ili 20 minuta. Za početak, sasvim je dovoljno ako vežbate dvadesetak minuta ili pola sata.

PRAKSA:

Bez obzira na to koliko dugo vežbate jogu, koliko ste fleskibilni, kada se prvi put nađete sami na prostirci neminovno će vam se nametnuti pitanje šta treba da radite. Pokušaj da se setite kako izgleda čas samo će da vas blokira, i umesto da radite jogu, razbijaćete glavu.

Imajte na umu da je ovo vaša lična praksa, koju vi dizajnirate samo i isključivo sami za sebe. Da biste bilo kako počeli, biće vam od pomoći da se držite određene strukture. Nastavite sa čitanjem

Pozdrav Suncu

ss)Nikola Pešić nam na svom blogu iznosi istoriju najpoznatije sekvence joga prakse. Njeno poreklo nije vedsko, već datira iz mnogo kasnijeg doba. Sakralni element je, u suštini, prisutan jedino u nazivu. Poreklo vežbe je iznenađujuće, i mnogima može biti razočaravajuće. Njena prisutnost u jogi nije ekskluzivna, a kao deo drila izvode je čak i pripadnici desničarske paravojske, istina s malo drugačijom muzičkom pozadinom od one koja se sreće u joga studijima na Zapadu.

Bodibilderi s ilustracija u Nikolinom tekstu, pripadnici RSS paravojske, vežbači u joga studijima širom sveta, indijski rvači, svi izvode manje ili više istu sekvencu, koja za svakoga ima različito, naknadno dodato značenje. Nastavite sa čitanjem

Zaista, šta dalje?

deckicJuče sam se zainteresovala za kratak video Leslija Kaminofa o uvrtanju i tzv. “hvatanju zakačke”. Iako ne otkriva nikakvu tajnu tehniku, odgledala sam ga još jednom. Petominutni video me je u najmanju ruku začudio. Mlada žena, tanka, veoma fleksibilna, možda instruktorka joge, kaže kako u uvrtanju u iskoraku, na primer, u jednom trenutku “ne zna šta da radi s rukama i prstima”, pa uhvati zakačku i tako se “oseća sigurnije”. Kaže kako joj držanje zakačke okreće unutra, kako oseća rotaciju kičme. Očito je da fizički, anatomski, ona u takvoj pozi nema gde više da napreduje, a da ozbiljno ne zakorači u pravcu “Isterivača đavola”: uvrnula se, uhvatila je zakačku, još se uvrnula… Kaminof njoj – i svima koji su već fleksibilni – savetuje da ne idu do svojih kranjih granica (“Zaista, šta dalje?”- pita se ovaj poznati učitelj), da čuvaju zglobove, da se zadrže pre te granice i da rade na snazi. Ova devojka će da radi da snazi – Kaminof rekao! – pa će da bude ne samo fleksibilna, već i snažna. Ništa pogrešno nema u tome da žena bude snažna i fleksibilna, i da se čuva da se ne povredi. Problem leži u nečemu drugom. Nastavite sa čitanjem