Nos za jogu

Disanje, naša neposredna veza s primarnim izvorom energije, pleše na granici svesnog i nesvesnog. Za našu opštu dobrobit, za rad svih naših sistema, mentalnih, fizičkih i energetskih, od vitalne je važnosti da ono bude zdravo i prirodno. Tek svaki peti zapadni čovek diše normalno, to jest prirodno. Mnogi ljudi su  ubeđeni da ne mogu ili čak ne umeju da dišu na nos. Međutim, jedino prirodno i zdravo disanje je – disanje na nos.

 

Kao i o mnogim drugim stvarima u jogi, mišljenja o disanju su takođe podeljena. Jedni smatraju da se pranayama odnosi na kontrolu disanja koja se postiže tačno određenim tehnikama i kontrolom disanja, tj. životne energije. Za druge pranayama znači slobodno, prirodno, nesputano disanje, a ples životne energije moguć je jedino kada kontrolu prepustimo – prirodi. Disanje je od primarnog značaja kako za život, tako i za jogu. Normalno, prirodno disanje otvara mogućnost uvida u vezu disanja i životne energije, iskustvo disanja celim telom, odnosno probuđenja svesti o energetskom telu. Jogiji kažu kako tek tada počinje pravo istraživanje u jogi.

Prvo i najvažnije uputstvo za vežbanje joge je: udišite i izdišite samo na nos. Zašto je to tako, kada je poznato da u drugim sistemima vežbanja to nije slučaj? Zašto disati na nos kada je mnogim ljudima prividno lakše da se dišu na usta, pogotovu kada vežbaju?

Brojni su i različiti problemi vezani za disanje savremenog čoveka, a značajno mesto među njima zauzima disanje na usta umesto na nos. Ta loša navika, čiji se uzročnici kreću od anatomskih do duboko potisnutih psiholoških, vrlo lako može da izazove čitav niz zdravstvenih problema, i da ozbiljno poremeti normalan život. Pored problema s disajnim organima, rinitisa i alergija, dominantno disanje na usta izaziva hiperventilaciju, provocira povišen krvni pritisak, astmu, opstruktivnu apneu (prestanak disanja u snu), poremećuje srčani ritam a može da uzrokuje srčana oboljenja.
Nos je klima uređaj koji vazduh zagreva, prečišćuje, ovlažuje, odvlažuje i naravno miriše. Nos je sofisticirani ubica bakterija, prepoznaje njihovu komunikaciju i uništava ih. Vazduh stimuliše nazalne mukozne membrane i stimuliše refleksne nerve zadužene za disanje. Disanjem na usta, ovi nervi se ne stimulišu, i disanje je samim teže i pliće. Disanje na nos jača pluća, dijafragmu i sve učesnike, primarne i sekundarne u respiraciji.
Pluća uzimaju kiseonik tokom izdaha. Put vazduha kroz nos je uži, te je izdisaj na nos duži od izdisaja na usta, što plućima ostavlja vremena da uzmu više kiseonika. Suprotno onome što se obično misli, potrebnu energiju – kiseonik – dobijamo tokom izdaha. Duži izdah znači više kiseonika celom telu. Udah u tom smislu služi jedino da bismo izdahnuli. Disanjem na nos sprečava se prebrz gubitak ugljen dioksida, i održava se normalna ph vrednost krvi, i snabdevenost kiseonikom celog tela. Ovo je tokom vežbanja naročito važno, jer hiperventilacija usporava disanje, kompromituje cirkulaciju i provocira lučenje mukusa jer mozak misli da se ugljen dioksid prebrzo gubi. Nos je i efikasan čuvar energije: pri izdahu uspe da zadrži trećinu toplote i vlažnosti.
Nozdrve su zasebno inervisane sa po pet karnijalnih nerava vezanih za suprotne strane mozga. Nozdrve funkcionišu nezavisno i u sinergiji. Moguće je svesno disati samo na jednu ili drugu nozdrvu.

Telo zna kako treba da diše. Mudrost stara koliko i život je tu. Pustimo je da se iskaže u svojoj milosti, i da naše biće udahne punim plućima – kroz nos.
Namaste 🙂

MRKLA NOĆ DUŠE

Prevashodna odgovornost joga učitelja jeste bezbednost i dobrobit učenika i vežbača. Fizička bezbednost je svakako bitna, ali psihička, psihološka, duhovna odgovornost jeste daleko bitnija. Jogi se često pristupa olako, prihvata se i prezentuje kao buket roze ruža i bezbroj srca božanske ljubavi. Vrlo retko se govori ili piše o neželjenim posledicama bavljenja jogičkom praksom. Tabu tema su i fizičke, a nekmoli povrede druge prirode. Čućete kako joga ima moć da pokrene promene, ali koji učitelj će vas upoznati s njima? Iskustva mogu da budu – i jesu – veoma duboka, snažna, zbunjujuća, čak razarajuća. Ona zaista mogu da promene život, mogu da ga upropaste pa i potpuno unište. Neodgovornost i nemar je dovela do hiperprodukcije instruktora, a njihovo neznanje i sledstveno nespremnost uzrok su mehaničkog odnosa prema praktikovanju joge i suštinskog nerazumevanja stare discipline. Tema članka koji je na kraju prenet tiče se meditacije i mindfulness trenda, ali lako se može preneti na druge oblike prakse, pa i na praktikovanje asana. Jer – joga deluje. Rukovanje alatom čijih moći nismo svesni i nemamo ga u sopstvenom iskustvu, i te kako može da bude opasno. I za učitelje/instruktore, i za učenike. Asane su moćni otvarači tela, njima je moguće probiti i ukloniti mnoge telesne i mentalne blokade, čime se pokreću razni psihički i emotivni sadržaji. Najčešće oni neočekivani, zaboravljeni, sabijeni duboko u tkiva. O tome gde može da vas odvede meditacija pročitajte u sjajnom članku koji je i inspirisao ovaj tekstić, i dao mu naslov.

Spiritualni aspekt joge tvrde da poseduju svi stilovi, trendovi i brendovi. Površna i pogrešna definicija spiritualnosti je mantra u koju je najlakše verovati: duhovni rast, šta god to značilo. Čest je slučaj da ni iza tih reči nema ama baš ničega. Kaže se da učitelj može da vas dovede samo donde dokle je sam stigao. A dokle je stigao, o tome ne govori njegova fizička sprema, fleksibilnost, niti lepota neke izvedene poze. Joga počinje iza poze. To je najveći izazov za sve koji je podučavaju. Na žalost, veliki broj njih ostaje zatvoren u vrlo skučenom krugu oko fizičkog vežbanja. Certifikati im daju lažnu sigurnost i ubeđenje da „znaju jogu“, da su naučivši koliko-toliko tehniku asana „naučili“ i jogu. Pogubno osećanje, koje može da košta zdravlja kako njih, tako i njihove đake.

Joga je, pre svega, iskren odnos prema sebi. To je njen početak, sredina a, kažu, kraja nema.

Ne propustite The Dark Knight of the Soul – Tomas Rocha – The Atlantic.!

Lična praksa

Kako održati zainteresovanost i kontinuiranu praksu tokom letnjih meseci kada su studiji zatvoreni, kada ste na odmoru, kada vam je vrućina da odete na čas, kad vam je zima da odete na čas…

Ne lutajte po internetu u potrazi za nečim što vam je lepo za oko. Izgubićete vreme tragajući, a umesto inspiracije, najverovatnije ćete završiti frustrani i obeshrabreni. Ili, još gore, pokušavaćete da (u)radite nešto zašta niste spremni, i izložićete se opanosti da se povredite. Internet je pun loših, pogrešnih pa čak i opasnih vežbi, pogrešnih i nedovoljnih instrukcija, pseudo joge. Velikim delom reč je o (samo)promocijama ili selfijima, a ne o širenju znanja. Ako vam se čini da vam je pomoć videa ipak neophodna, birajte pažljivo. Ogledalo joge nudi program vežbanja preko interneta.

PRIPREMA:
Obezbedite optimalne USLOVE za vežbanje: napravite prostor, ne samo mesto gde ćete rasprostrti prostirku, već i u danu i, što je najvažnije – u sebi. Minimalizujete mogućnost da budete prekinuti. Budite realni, i planirajte vežbanje prema svojim potrebama i mogućnostima. Izaberite doba dana ili dane u nedelji kada je najmanja verovatnoća da će vam iskrsnuti neka obaveza.

Ako ste spokojni na mestu gde ste rasprostrili prostirku, ako vas ništa ne remeti, to je pravo mesto. Obezbedite dovoljno prostora (bar dva kvadrata), i dovoljno vazduha. Savete za samostalno vežbanje i vežbanje uz video, kao i kako da stvari koje imate u kući iskoristite kao pomagala, pogledajte ovde.

Ako vam je potrebna muzika, bilo da pokrije druge zvukove koji vas remete, ili kao podloga za vežbanje, ona ne bi trebalo da vam odvlači pažnju.  Reči pesama znaju da nas  ponesu i odvuku pažnju iz tela.

Ako vežbate napolju, u letnjim mesecima ne vežbajte na  jakom suncu. Vežbanje napolju ima svoje prednosti ali i mane. Otkrićete ih. 🙂

Dužina vežbanja nije važna i nemojte da se njome opterećujete. Ne gledajte u sat. UKLONITE GA. Koristite alarm ako znate da vam je vreme nečim ograničeno. Tajmer je idealna varijanta, da vas ne muči razmišljanje koliko je vremena prošlo i koliko ste dugo vežbali. Opustite se i zaboravite na vreme. Tajmeri za pametne telefone su idealna varijanta. Ako se bojite da ćete se izgubiti u vremenu, namestite tajmer da vas podseća zvukom gonga ili zvona svakih 15 ili 20 minuta. Za početak, sasvim je dovoljno ako vežbate dvadesetak minuta ili pola sata.

PRAKSA:

Bez obzira na to koliko dugo vežbate jogu, koliko ste fleskibilni, kada se prvi put nađete sami na prostirci neminovno će vam se nametnuti pitanje šta treba da radite. Pokušaj da se setite kako izgleda čas samo će da vas blokira, i umesto da radite jogu, razbijaćete glavu.

Imajte na umu da je ovo vaša lična praksa, koju vi dizajnirate samo i isključivo sami za sebe. Da biste bilo kako počeli, biće vam od pomoći da se držite određene strukture.