Igračka-plačka

Pre tri nedelje i jedan dan ušla sam u akutni oblik hernije tri vratna diska, upalu brahijalnog nerva a da ništa neobično nisam prethodno uradila ili osetila. Prva, gadna, neopisivo bolna faza je iza mene (nepovratno, nadam se). (Ne, vrat ne boli. 😉 )Podrška i želje za oporavak od strane i jogalega stigla je s raznih strana ove naše beskrajne joge, zaista iz raznih škola. Istini za volju, s neočekivane strane bilo je i neverice kako nisam bila dovoljno senzitivna da osetim takvu jednu stvar, pa i kako je moguće da sam toliko maltretirala svoje telo… 🙂 Zaista, kako je moguće? Vrlo, vrlo lako, iskreno, pouzdano, iz iskustva. (Sećate se kako se voli u jogi da se mudro kaže da je bol najbolji učitelj, da ga treba prigrliti, od njega učiti? Pa eto, imam priliku na se mazim, volim, ljubav da vodim s bolom. :D). Moguće je, jer na čas joge, ili na učiteljski trening, bilo da smo tzv. đaci (strašni eufemizmi za većinu navedenih, koji sugeriše da ćemo nešto naučiti) ili da smo instruktori, dođemo ubeđeni da zakoračujemo u siguran, proveren sistem, građen generacijama, stolećima, milenijumiima, sistem koji je apsolutno zdrav ili barem neškodljiv za fiziko telo. (Ostala tela neka ostanu po starni ovim prilikom. Namerno.) 
Svima koji prate ovaj skroman blog ili Fejsbuk grupu Joga info poznata je priroda mojih postova, tj. stalni apel za zadravim razumom, modernizacijom i otvaranjem polja joge, a posebno onog njenog dela koji se tiče fizičkog vežbanja, prema saznanjima medicine, neurologije, neuronauka, fizijatrije, drugih i novih oblasti koja se bave vežbanjem, pokretom, vezom tela i uma na različite načine.
Zašto su se moji diskusi uputili prema moždini, ostaće večita tajna, dokaza nikada neće i ne može biti. Kombinacija nasleđa, koje što se tiče kičme baš i nije neko, godine neaktivnosti koji su ovo prvo podgrevale, pa godine života i prirodne degeneracje KOJE JOGA NE MOŽE DA ZAUSTAVI, pa (o, draga !) menopauza. I svakako faktora koji se ne može tek tako zanemariti: JOGA, godine vežbanja, i godine držanja časova (nije isto, nije ni slično!). „Pre“ i „posle“ moje ne samo vratne, već i lumbalne kičme bio bi primer totalne antireklame za jogu. Godine aktivnog vežbanja i držanja časova čine da se sada oporavljam brže od prosečnog nesretnika-sapatnika, to je nesporno. Međutim, godine svakodnevnih plugova i sveća (riba mi je instinktivno nekako migoljila iz prakse 🙂 ) nisu ojačale moju štitnu žlezdu (opet anti joga pre/posle dokaz: pre joge joge b.o, posle decenije vežbanja- hipotireoza), ali su vrat definitivno unapredile od spondiloze do nečeg komplikovanog i opasnog što nikoga ne zanima, a i boli. SREĆOM.
Šta je mene (a divno bi bilo da sam jedina!) povredilo? Ono što uvek najviše povređuje sve nas – NEZNANJE, nesvesnost i neprihvatanje neznanja. I ono davno, početno verovanje kada zakoračite u studio, da je joga siguran teren. Nije, nije ni malo, ni mrvicu! Ne verujte nikome. Poslušajte F.Moldera… Ne verujte učiteljima/instruktorima koji se bave vašim telom (opet um ostavljam namerno po strani, a kad i odlepim, uključiću ga u blog :D), i kažu vam da će joga sve srediti. Gledano odavde, iz bračne postelje u kojoj se moj ljubavnik bol i ja nežno mazimo i ispitujemo, pedelj po pedalj, ili nas strast obori gde stigne, joga koja se vežba svud naokolo je – smejurija, a način na koji se prodaje nužna je rugoba iste te smejurije. Igračka – plačka. Može li drugačije? Naravno da može!
Moj me ljubavnik zove da se maknem sa stolice. Mmmmm………….

Advertisements

Prolog

Ne propuštajte prolog. Znate kako bude, čitate knjigu, pa se svako malo vratite na Prolog. Ili, gledate film, i znate prosto da ste propustili, da niste baš najbolje zapazili onu pričicu, naizgled nevezanu, na samom početku… Često je krivac vidljiv odmah na početku.
Ovo je intro špica koja kojom počinje svaki internet čas. Ona je sažetak onoga s čim bi trebalo da budete upoznati, i usmeno i pismeno, kada prvi put zakoračite u studio i sednete na prostirku, što bi bilo dobro da čak i potpišete, pre nego što počnete da vežbate jogu. Deo koji se odnosi na konsultovanje s lekarom nije tu tek onako – javni, grupni joga časovi koji se nude na svakom ćošku (pa i ovde!) NISU niti fizikalna, niti PSIHO terapija, i ne zamenjuju ih. Da, mogu da deluju blagotvorno na oba, pa i ona onaj treći, duhovni aspekt, ali to nije automatska i podrazumevajuća posledica. Može da bude i obrnuto. Isto tako, vodite računa da li vam je doktor jogu preporučio možda tek onako, imajući uopštenu, maglovitu predstavu o jogi, iz medija, i poslao vas da se malo, eto, opustite, protegnete… Imajte u vidu da instruktori i učitelji joge mogu imati znanje iz medicine, anatomije, o patologiji i da ne govorimo, isto onoliko paušalno kao i vaš doktor o jogi. I manje. Studije medicine i specijalizacija, ne mogu se upoređivati s obukama za instruktore joge. Odgovornost za svoju odluku da li ćete vežbati snosite samo i jedino vi. Tačno je da sve više doktora šalje ljude da vežbaju jogu, na veliku radost instruktora. Ako je to tako, ako vam je doktor preporučio, postoji jednostavno pitanje koje možete da postavite doktoru: zašto?
Ne zaboravite, to je prolog u kojem vi učestvujete. Nećete valjda se uključite u sred filma, da otvorite knjigu i počnete da čitate iz sredine?

Source: Prolog

Pokret je disanje je pokret

Internet joga

Saveti Garija Kraftsoua koje učimo svaki put iznova, na svakom času, na prostirci i van nje, sve dok u potpunosti dubinski ne osetimo, ne iskusimo i shvatimo prirodu jedinstvene veze pokreta i disanja, asane i pranajame, i dok nam se ne otvore nova vrata. Bez obzira šta vas je dovelo na jogu, ne zaboravite ove savete. Primenjujete li ih dok vežbate, iz trenutka u trenutak, uviđaćete da oni ni malo nisu jednostavni, kako deluju naizgled. U ovih par rečenica sažeto je čitavo jedno (jogičko) učenje, filozofija, fizika i metafizika i, konačno, u njima se nalazi odgovor na pitanje zašto radimo asane. Reči koje slede nisu uputstvo koje navodno ispunite, pa sačekate obećano dejstvo. Ovo reči su zapravo opis procesa koji neprekidno traje:

1. Uskladite disanje i pokret. Disanje treba da bude medijum koji će vam pomoći da osetite pokret u kičmi. To će doprineti da se neuromuskularni sistem re-edukuje, što će…

View original post 54 more words

Nos za jogu

Disanje, naša neposredna veza s primarnim izvorom energije, pleše na granici svesnog i nesvesnog. Za našu opštu dobrobit, za rad svih naših sistema, mentalnih, fizičkih i energetskih, od vitalne je važnosti da ono bude zdravo i prirodno. Tek svaki peti zapadni čovek diše normalno, to jest prirodno. Mnogi ljudi su  ubeđeni da ne mogu ili čak ne umeju da dišu na nos. Međutim, jedino prirodno i zdravo disanje je – disanje na nos.

Noseinclouds

 

Kao i o mnogim drugim stvarima u jogi, mišljenja o disanju su takođe podeljena. Jedni smatraju da se pranayama odnosi na kontrolu disanja koja se postiže tačno određenim tehnikama i kontrolom disanja, tj. životne energije. Za druge pranayama znači slobodno, prirodno, nesputano disanje, a ples životne energije moguć je jedino kada kontrolu prepustimo – prirodi. Disanje je od primarnog značaja kako za život, tako i za jogu. Normalno, prirodno disanje otvara mogućnost uvida u vezu disanja i životne energije, iskustvo disanja celim telom, odnosno probuđenja svesti o energetskom telu. Jogiji kažu kako tek tada počinje pravo istraživanje u jogi.

Prvo i najvažnije uputstvo za vežbanje joge je: udišite i izdišite samo na nos. Zašto je to tako, kada je poznato da u drugim sistemima vežbanja to nije slučaj? Zašto disati na nos kada je mnogim ljudima prividno lakše da se dišu na usta, pogotovu kada vežbaju?

Brojni su i različiti problemi vezani za disanje savremenog čoveka, a značajno mesto među njima zauzima disanje na usta umesto na nos. Ta loša navika, čiji se uzročnici kreću od anatomskih do duboko potisnutih psiholoških, vrlo lako može da izazove čitav niz zdravstvenih problema, i da ozbiljno poremeti normalan život. Pored problema s disajnim organima, rinitisa i alergija, dominantno disanje na usta izaziva hiperventilaciju, provocira povišen krvni pritisak, astmu, opstruktivnu apneu (prestanak disanja u snu), poremećuje srčani ritam a može da uzrokuje srčana oboljenja.
Nos je klima uređaj koji vazduh zagreva, prečišćuje, ovlažuje, odvlažuje i naravno miriše. Nos je sofisticirani ubica bakterija, prepoznaje njihovu komunikaciju i uništava ih. Vazduh stimuliše nazalne mukozne membrane i stimuliše refleksne nerve zadužene za disanje. Disanjem na usta, ovi nervi se ne stimulišu, i disanje je samim teže i pliće. Disanje na nos jača pluća, dijafragmu i sve učesnike, primarne i sekundarne u respiraciji.
Pluća uzimaju kiseonik tokom izdaha. Put vazduha kroz nos je uži, te je izdisaj na nos duži od izdisaja na usta, što plućima ostavlja vremena da uzmu više kiseonika. Suprotno onome što se obično misli, potrebnu energiju – kiseonik – dobijamo tokom izdaha. Duži izdah znači više kiseonika celom telu. Udah u tom smislu služi jedino da bismo izdahnuli. Disanjem na nos sprečava se prebrz gubitak ugljen dioksida, i održava se normalna ph vrednost krvi, i snabdevenost kiseonikom celog tela. Ovo je tokom vežbanja naročito važno, jer hiperventilacija usporava disanje, kompromituje cirkulaciju i provocira lučenje mukusa jer mozak misli da se ugljen dioksid prebrzo gubi. Nos je i efikasan čuvar energije: pri izdahu uspe da zadrži trećinu toplote i vlažnosti.
Nozdrve su zasebno inervisane sa po pet karnijalnih nerava vezanih za suprotne strane mozga. Nozdrve funkcionišu nezavisno i u sinergiji. Moguće je svesno disati samo na jednu ili drugu nozdrvu.

Telo zna kako treba da diše. Mudrost stara koliko i život je tu. Pustimo je da se iskaže u svojoj milosti, i da naše biće udahne punim plućima – kroz nos.
Namaste 🙂

Ples energije

Buđenje svesti o energetskom telu u svim pozama predstvalja početak razvoja unutrašnje prakse joge,

Nataraja

 Odlomak iz kjnige Gange Vajta „Joga izvan verovanja“ (u pripremi).

            Nauka je dramatično pokazala kako energija i materija pripadaju istom spektru.  Poput čestica i talasa, ovo dvoje zapravo predstavlja jedan odnos, koji moderna fizika označava kao “polje”. Sav život može se sagledati kao ples univerzlnog energetskog polja. Osnova hate, joge koja balansira suprotnost sunca i meseca, počiva na ovom transformativnom plesu.  Mitski izvor joge transformacije je bog Šiva, koji je simbolički veliki plesač koji pleše u vatrenom krugu. Predstava božanstva koje pleše odnosi se na kosmički ples energije, rođenja, smrti i preobraženja. Ono što dospe u vatru, promeni se.  Učenje o kretanju i toku energije jedan je od glavnih principa hata joge.

Energetsko telo

 

U praksi joge možemo da iskusimo kako fizičke, tako i nefizičke forme energije. Fizičke forme uključuju više energetskih polja: metaboličko, elektromagnetsko, gravitaciono, termičko. Nefizičke forme energije su kretanje prane, ili životne sile, isceljujuće energije, osećaja blagostanja, kao i tok svesti, pažnje i svesnosti. U pozi trougao, na primer, električna struja i svest teku napred-nazad od mozga do mišića kroz celo telo. Osećaj podizanja potiče od pritiskanja stopala na zemlju, i sreće se s jednakim osećajem spuštanja suprotnog smera. Možemo učiniti da osećaj blagostanja i praničke energije poteče telom, a da se mentalna koncentracija pomera s mesta na mesto, dok pažnja posmatra sve delove tela istovremeno. Sve ovo može se nazvati svesnošću energetskog tela. Svest o energetskom telu u svim pozama predstvalja početak razvoja unutrašnje prakse joge.

Nastavite sa čitanjem

Yoga is the Ultimate 2015 Entrepreneurial Venture? Think Again HuffPost

Izuzetan članak nastao kao odgovor na tekst u Huffington Post-u. Koncentrisano razmišljanje i uviđanje mnoštva manjkavosti kojima je joga zajednica preplavljena, demistifikaciju ružičastih predstava o podučavanju autorka počinje svojevrsnim raskrinkavanjem Yoga Alliance i njenoj ulozi u nastajanju, perpetuiranju i nečinjenju da se rešavaju problemi koji očigledno izviru na sve strane. Zanimljiv je i njen sažet, obavešten osvrt na Patanjđalija i poreklu neprikosnovenog mesta Jogasutri u savremenoj jogi.
Amara Miler dekonstruiše pogled na jogu kroz ružičaste naočare, od lažnog (samo)ubeđenja da se učitelj joge postaje posle kursa od 200 ili 250 časova, pogotovu kada je kurs prepun mitova i dogmi kojima je neznanje duboko potisnuto ili vešto maskirano. Slušanje sopstvenog tela kao neprikosnovenog učitelja je neophodno, ali ne može da bude instrument skidanja odgovornosti s instruktora, kada njegovo neznanje uzrokuje povredu.
Socijlna uloga učitelja, s pravom smatra autorka teksta, nikako ne počinje i ne završava se s karma jogom shvaćenom kao besplatno držanje joga časova raznim kategorijama ugroženih, pogotovo kada se u suštini takvom delovanju pristupa iz krajnje prizemnih razloga samopromocije i startovanja joga karijere.
Osvrt na zanimanje učitelja joge je realističan, i odudara od tvrdnji koji su se u poslednje vreme pojavljivale u veoma uticajnim medijima.
„Važno je da budemo realni u svojoj joga praksi, i da posebno budemo kritični prema tvrdnjama popularne kulture koji se odnose na jogu. Razvijane sposobnosti razlikovanja, preciznog, istinitog i dubokog razumevanja sveta u kojem živimo kao i nas samih deo je prakse joge, kako bismo mogli da razumno i delotvorno postupamo u ostvarenju svojih ciljeva. Joga, nauka i biznis mogu da budu moćna kombinacija, ali ako nismo iskreni prema srcu joge i ne povežemo je s naučnim saznanjima, lako možemo da izgubimo vezu s važnim delom prakse, i da jogu pogrešno vežemo za kapitalistički poslovni poduhvat, umesto da jogu iskoristimo da sistem kao što je kapitalističko preduzetništvo postane bolje,“ zaključuje autorka.
Pogledamo sebe, i iskreno sagledajmo na koju smo se udicu i u kojoj meri zakačili.

The Sociological Yogi

I have a love-hate relationship with the fact that yoga has become a part of popular culture. On the one hand, I love that yoga is more widely known. More people getting to enjoy the benefits of yoga is always a plus. On the other hand, the fact that yoga is part of popular culture today means that we get a variety of completely unrealistic articles about the practice, including the recent (hilarious) claim by CNN that yogis make over $60,000 a year and the argument from Forbes that yoga and meditation could save us millions of dollars, which I’ve written about before.

The most recent article in this trend is a post by the Huffington Post and claims yoga is the „ultimate 2015 entrepreneurial venture.“ The article gives four reasons to support this argument, including (1) „It’s relatively quick to qualify“ as an instructor. So hey…

View original post 3.332 more words

Istorija joge kao kolektivni mit

U Ogledalu: The Origins of Yoga: Part IV.

Uprkos činjenicama i dokazima da joga nije praksa stara deset hiljada godina, pripadnici joga zajednice i dalje perpetuiraju taj mit. Autorka postavlja pitanje otkuda ovakav narativ, i šta je njegova funkcija. Kolektivna memorija nastala perpetuiranjem mita o poreklu i istoriji stvara imaginarnu zajednicu, društvenu zajednicu koja postoji u imaginaciji ljudi koji se smataju njenim pripadnicima. Jedan od osnova imaginarnog zajedništva je, osim istovetnih interesovanja, kolektivna memorija o zajedničkom poreklu i istoriji.

Ovi narativi su institucionalizovani, i ugrađeni su u temelje obuka za učitelje joge širom sveta. Dalje možemo da sledimo put do manjih i većih udruženja, alijansi, međunarodnih tela i organa koji se nameću kao regulatorna tela i autoriteti u jogi. Podsetimo da su oni zasnovani na narativu koji je prezentovan i prihvaćen kao istina.

 Napuštanje mitova o jogi svakako bi moglo samo dobra da donese samoj disciplini. Istina jeste njeno ishodište. Joga koju danas mnogi smatraju autentičnom, ima malo dodirnih tačaka s drevnim jogičkim praksama, a takođe odbija da pogleda i da se osloni na nauku. Joga znači oslobođenje od iluzije. Savremena masovna praksa joge počiva na nedavno stvorenom mitu, čije je poreklo potpuno jasno. Svaku zabludu je moguće prevazići, pitanje je koliko će da boli, i naravno – koga će da boli. Pitanje je kome je u interesu da lažna istorija joge opstaje. Možda i ovde, kao i u svemu što ima prizvuk afere ili prevare, treba jednostavno primeniti „prati put novca“, ili kako se to među pripadnicima imaginarne zajednice malo lepše kaže, pogledajmo ko je podlegao spiritualnom materijalizmu.

Slušajmo zglobove

Povrede zglobova u jogi nastaju usled preteranog zahteva koji pred njih postavljamo. Obično je to želja da se dosegne neka slika, ideja o pozi koja je u naš um implementirana spolja, praćena nepoštovanjem autentične anatomije i dinamike sopstvenog tela. Otuda su povrede zglobova među najčešćima u jogi.kermit joga

Zglobovi se, najprostije rečeno, pokretom nepovratno troše. Za razliku od njih, mišići i tetive vole da se kreću, da budu aktivni, prija im pojačana aktivnost i repetativni pokreti. Istegnute tetive i mišići se oporave i zacele,  ali ligamenti NE. Ligamenti su neelastični, i jednom istegnuti, produženi, NE MOGU DA SE VRATE. Njihova svrha je da drže zglobove na okupu. Kada „otvarate“ neki zglob, na primer kuk, obratite pažnju šta je i gde je blokada, šta zapravo ometa pokret. Ako osećate da su vam mišići pokretni, da možete da ih opustite, budite jako oprezni, jer možda sledeće „otvaranje“ znači zapravo nepovratno istezanje ligamenta. Zglob će se držati na okupu, ligament će se vežbanjem sve više istezati, ali posle jedne tačke on će biti toliko rastegnut da više neće imati svoju optimalnu funkciju. Tada zglob postaje nezaštićen i neminovno počinje njegova degeneracija. Treba imati na umu da se ovaj proces događa ispod našeg nivoa osetljivosti, ma koliko bili ubeđeni da smo kao praktikanti joge osetjivi, i da nam je telesna senzitivnost velika. Čovečiji skelet nije inervisan. Kada osetimo bol u zglobu, neka šteta je već načinjena. To su osetili mnogi dugogdišnji majstori joge, završivši na operacionom stolu posle decenija virtuoznog vežbanja.

koleno u lotusuKoleno strada u pokušajima da se izvede lotos (padmasana), i time postigne “prava” joga poza: kukovi ne dozvoljavaju, te rotaciju trpi koleno koje prirodno, svojom anatomijom, ne može da je podnese jer za to nije prirodno predviđeno. Za koleno je izazovan i golub (eka pada rajakapatosana). Ono strada i kada u stojećim pozama i iskoracima redovno odlazi ispred pete, tj. kada se ne nalazi tačno iznad skočnog zgloba. Kada koleno pada unutra, tada je ugrožen i skočni zglob. Ručni zglob strada zbog trenutnog ili konstantnog preopterećenja, ali i zbog loše distribucije težine i neadekvatnog oslonca.

Wild-thing-0776Rameni zglob nikako ne voli “ludu pozu” (camatkarasana). Sakroilijačni zglob ugrožen je u riskantnim, biomehanički neopravdanim asanama gde je odnos kičme i karlice neprirodan i štetan, ali i pri lošem osloncu i poravnanju karlice u asanama koje prakrtikanti joge redovno izvode, npr. u trougalu (trikonasana), zvezdi, ali i u asanama koje se izvode ležeći na leđima. Njegovim povredama su podložniji dugogodišnji vežbači, čiji su mišići i tetive elastični i produženi, tako da ih telo “propusti” do sakroilijačnog zgloba, čija je pokretljivost inače minimalna. Snažni ligamenati koji kičmu povezuju s karlicom slabe, popuštaju  i pale se, i ovaj važan zglob postaje osetljiv.

hanumanasana

Kumulativna povreda kuka, na žalost, počinje da uzima svoj danak među dugogodišnjim jogijima. Akumulira se godinama, kuk se polako troši, a da naš mozak o tome ništa ne zna, jer o tome nema informaciju – čovečiji skelet nije inervisan. Kost ne boli. Kada se bol u kuku pojavi, to vrlo često znači da je degenerativni proces već uzeo maha. Ako špaga (hanumanasana) ne ide, ne slušajte svoj “majmunski um”. Slušajte šta vam telo jasno kaže. S godinama telo stari, i degenerativne promene su neminovne. Jogom svakako ne bi trebalo da ih pospešujemo već, naprotiv, da ih olakšavamo i ublažavamo.

Sa sopstevnim telom nema takmičenja. Ono nije otuđeni deo nas s kojim treba da se izborimo i da ga savladamo. Slušajmo inteligenciju sopstvenog tela, jer slušajući svoje telo zaista slušamo prirodu, svakog dana, u svakom trenutku. Naše telo je obdareno mudrušću starom koliko i život. Poslušajmo najpre tog jedinog neprikosnovenog učitelja.

Asana je alatka, a ne cilj

asana nije cilj

 

            “Nemoj imati cilj!” je uobičajen iskaz istočnjačkih filozofija. Rečeno nam je da ciljevi uzrokuju presiju i konflikt između trenutne stvarnosti i željene mogućnosti.  Poruka nas ohrabruje da živimo samo u sadašnjem trenutku, ali da li je to zaista moguće? Pitanja koja dublje zadiru često završe u paradoksu, ili možda bolje rečeno, u polaritetu. Postoji li vreme, ili postoji jedino večnost? Da li je svetlost materija ili energija? Na ova pitanja nema jednostavnog odgovora. Odgovor zavisi od toga kako se gleda na pitanje. Da li treba da imam cilj u praksi, ili ne treba? Odgovor na oba je “da”. Možemo da imamo ciljeve koji se tiču snage, izdržljivosti i fleksibilnosti. Možemo da želimo da postignemo neku asanu ili ovladamo tehnikom. Ali kao potka ovih ciljeva potrebna je svesnost koja nije ciljna. Počinjemo da vidimo da se naše sposobnosti, kao i sve drugo, tope i umanjuju. Proces i neprekidno usklađivanje s aktuelnim trenutkom mnogo je važnije od bilo kakvog  postignuća. Kada prestane da nas goni ciljna orijentisanost, možemo da se pokrećemo iz unutrašnjeg stanja bivanja, a ne iz težeg spoljašnjeg mesta rađenja. Važno je uravnotežiti postizanje i usklađivanje. Možemo da želimo da dostignemo jaču, bolju asanu, ali to ne sme biti na račun usklađivanja s trenutnim mogućnostima tela. Moguće je istovremeno i imati i nemati cilj.
Nastavite sa čitanjem

Na ramenima prošlosti

Ne možemo da naučimo da letimo tek sledeći tragove ptica u pesku. Moramo da pronađemo sopstvena krila i da se vinemo.

nature beach birds 2119x1412 wallpaper_wallpaperswa.com_33

Ganga Vajt o odnosu prema tradiciji i nasleđu u jogi.
Poglavlje iz knjige Joga izvan verovanja (u pripremi).

Nastavite sa čitanjem