Asana je alatka, a ne cilj

asana nije cilj

 

            “Nemoj imati cilj!” je uobičajen iskaz istočnjačkih filozofija. Rečeno nam je da ciljevi uzrokuju presiju i konflikt između trenutne stvarnosti i željene mogućnosti.  Poruka nas ohrabruje da živimo samo u sadašnjem trenutku, ali da li je to zaista moguće? Pitanja koja dublje zadiru često završe u paradoksu, ili možda bolje rečeno, u polaritetu. Postoji li vreme, ili postoji jedino večnost? Da li je svetlost materija ili energija? Na ova pitanja nema jednostavnog odgovora. Odgovor zavisi od toga kako se gleda na pitanje. Da li treba da imam cilj u praksi, ili ne treba? Odgovor na oba je “da”. Možemo da imamo ciljeve koji se tiču snage, izdržljivosti i fleksibilnosti. Možemo da želimo da postignemo neku asanu ili ovladamo tehnikom. Ali kao potka ovih ciljeva potrebna je svesnost koja nije ciljna. Počinjemo da vidimo da se naše sposobnosti, kao i sve drugo, tope i umanjuju. Proces i neprekidno usklađivanje s aktuelnim trenutkom mnogo je važnije od bilo kakvog  postignuća. Kada prestane da nas goni ciljna orijentisanost, možemo da se pokrećemo iz unutrašnjeg stanja bivanja, a ne iz težeg spoljašnjeg mesta rađenja. Važno je uravnotežiti postizanje i usklađivanje. Možemo da želimo da dostignemo jaču, bolju asanu, ali to ne sme biti na račun usklađivanja s trenutnim mogućnostima tela. Moguće je istovremeno i imati i nemati cilj.
Nastavite sa čitanjem

Advertisements

Džoel Kramer, „Joga kao samotransformacija“

joel-smallČlanak Džoela Kramera “Joga kao samotransformacija” objavio je Yoga Journal 1980. godine. Uticaj koji je ovaj jogin, učitelj joge, filozof i psiholog izvršio svojim originalnim pristupom, učinio je da se ovaj članak danas smatra integralnim delom moderne joge, i obavezna je literatura na mnogim obukama za joga instruktore.

Inovativivnim pristupom Kramer je učinio pionirski korak u demistifikaciji joge. Jogi pristupa iznutra k spolja, uzimajući u obzir celovitost ljudskog bića. Kako radimo jogu, šta zapravo radimo na joga prostirci i kakvi su rezultati toga, zavisi i tiče se samo i jedino nas kao “um/telo” jedinke. Kramer se u članku ne referiše na istoriju ili filozofiju joge. U njemu nema pomena ni jednog imena, geografije, nema istorijskog vremena, niti sanskrita. Čak se i “prana” našla u zagradi, kao tradiocionalni naziv za dah.

U ovom članku nema uputstava kako se koja poza radi. Ovde je izneta osnovna građa svake prakse fizičke joge, svake poze. Kramer preciznom verbalizacijom iskustva zapravo otkriva kako se radi joga. Mnogima od nas koji praktikujemo asane, postaće jasno da li i kada tokom prakse zaista radimo jogu.

Nastavite sa čitanjem