Ples energije

Buđenje svesti o energetskom telu u svim pozama predstvalja početak razvoja unutrašnje prakse joge,

Nataraja

 Odlomak iz kjnige Gange Vajta „Joga izvan verovanja“ (u pripremi).

            Nauka je dramatično pokazala kako energija i materija pripadaju istom spektru.  Poput čestica i talasa, ovo dvoje zapravo predstavlja jedan odnos, koji moderna fizika označava kao “polje”. Sav život može se sagledati kao ples univerzlnog energetskog polja. Osnova hate, joge koja balansira suprotnost sunca i meseca, počiva na ovom transformativnom plesu.  Mitski izvor joge transformacije je bog Šiva, koji je simbolički veliki plesač koji pleše u vatrenom krugu. Predstava božanstva koje pleše odnosi se na kosmički ples energije, rođenja, smrti i preobraženja. Ono što dospe u vatru, promeni se.  Učenje o kretanju i toku energije jedan je od glavnih principa hata joge.

Energetsko telo

 

U praksi joge možemo da iskusimo kako fizičke, tako i nefizičke forme energije. Fizičke forme uključuju više energetskih polja: metaboličko, elektromagnetsko, gravitaciono, termičko. Nefizičke forme energije su kretanje prane, ili životne sile, isceljujuće energije, osećaja blagostanja, kao i tok svesti, pažnje i svesnosti. U pozi trougao, na primer, električna struja i svest teku napred-nazad od mozga do mišića kroz celo telo. Osećaj podizanja potiče od pritiskanja stopala na zemlju, i sreće se s jednakim osećajem spuštanja suprotnog smera. Možemo učiniti da osećaj blagostanja i praničke energije poteče telom, a da se mentalna koncentracija pomera s mesta na mesto, dok pažnja posmatra sve delove tela istovremeno. Sve ovo može se nazvati svesnošću energetskog tela. Svest o energetskom telu u svim pozama predstvalja početak razvoja unutrašnje prakse joge.

Nastavite sa čitanjem

Advertisements

Džoel Kramer, „Joga kao samotransformacija“

joel-smallČlanak Džoela Kramera “Joga kao samotransformacija” objavio je Yoga Journal 1980. godine. Uticaj koji je ovaj jogin, učitelj joge, filozof i psiholog izvršio svojim originalnim pristupom, učinio je da se ovaj članak danas smatra integralnim delom moderne joge, i obavezna je literatura na mnogim obukama za joga instruktore.

Inovativivnim pristupom Kramer je učinio pionirski korak u demistifikaciji joge. Jogi pristupa iznutra k spolja, uzimajući u obzir celovitost ljudskog bića. Kako radimo jogu, šta zapravo radimo na joga prostirci i kakvi su rezultati toga, zavisi i tiče se samo i jedino nas kao “um/telo” jedinke. Kramer se u članku ne referiše na istoriju ili filozofiju joge. U njemu nema pomena ni jednog imena, geografije, nema istorijskog vremena, niti sanskrita. Čak se i “prana” našla u zagradi, kao tradiocionalni naziv za dah.

U ovom članku nema uputstava kako se koja poza radi. Ovde je izneta osnovna građa svake prakse fizičke joge, svake poze. Kramer preciznom verbalizacijom iskustva zapravo otkriva kako se radi joga. Mnogima od nas koji praktikujemo asane, postaće jasno da li i kada tokom prakse zaista radimo jogu.

Nastavite sa čitanjem