Ples energije

Buđenje svesti o energetskom telu u svim pozama predstvalja početak razvoja unutrašnje prakse joge,

Nataraja

 Odlomak iz kjnige Gange Vajta „Joga izvan verovanja“ (u pripremi).

            Nauka je dramatično pokazala kako energija i materija pripadaju istom spektru.  Poput čestica i talasa, ovo dvoje zapravo predstavlja jedan odnos, koji moderna fizika označava kao “polje”. Sav život može se sagledati kao ples univerzlnog energetskog polja. Osnova hate, joge koja balansira suprotnost sunca i meseca, počiva na ovom transformativnom plesu.  Mitski izvor joge transformacije je bog Šiva, koji je simbolički veliki plesač koji pleše u vatrenom krugu. Predstava božanstva koje pleše odnosi se na kosmički ples energije, rođenja, smrti i preobraženja. Ono što dospe u vatru, promeni se.  Učenje o kretanju i toku energije jedan je od glavnih principa hata joge.

Energetsko telo

 

U praksi joge možemo da iskusimo kako fizičke, tako i nefizičke forme energije. Fizičke forme uključuju više energetskih polja: metaboličko, elektromagnetsko, gravitaciono, termičko. Nefizičke forme energije su kretanje prane, ili životne sile, isceljujuće energije, osećaja blagostanja, kao i tok svesti, pažnje i svesnosti. U pozi trougao, na primer, električna struja i svest teku napred-nazad od mozga do mišića kroz celo telo. Osećaj podizanja potiče od pritiskanja stopala na zemlju, i sreće se s jednakim osećajem spuštanja suprotnog smera. Možemo učiniti da osećaj blagostanja i praničke energije poteče telom, a da se mentalna koncentracija pomera s mesta na mesto, dok pažnja posmatra sve delove tela istovremeno. Sve ovo može se nazvati svesnošću energetskog tela. Svest o energetskom telu u svim pozama predstvalja početak razvoja unutrašnje prakse joge.

Nastavite sa čitanjem

Advertisements

Asana je alatka, a ne cilj

asana nije cilj

 

            “Nemoj imati cilj!” je uobičajen iskaz istočnjačkih filozofija. Rečeno nam je da ciljevi uzrokuju presiju i konflikt između trenutne stvarnosti i željene mogućnosti.  Poruka nas ohrabruje da živimo samo u sadašnjem trenutku, ali da li je to zaista moguće? Pitanja koja dublje zadiru često završe u paradoksu, ili možda bolje rečeno, u polaritetu. Postoji li vreme, ili postoji jedino večnost? Da li je svetlost materija ili energija? Na ova pitanja nema jednostavnog odgovora. Odgovor zavisi od toga kako se gleda na pitanje. Da li treba da imam cilj u praksi, ili ne treba? Odgovor na oba je “da”. Možemo da imamo ciljeve koji se tiču snage, izdržljivosti i fleksibilnosti. Možemo da želimo da postignemo neku asanu ili ovladamo tehnikom. Ali kao potka ovih ciljeva potrebna je svesnost koja nije ciljna. Počinjemo da vidimo da se naše sposobnosti, kao i sve drugo, tope i umanjuju. Proces i neprekidno usklađivanje s aktuelnim trenutkom mnogo je važnije od bilo kakvog  postignuća. Kada prestane da nas goni ciljna orijentisanost, možemo da se pokrećemo iz unutrašnjeg stanja bivanja, a ne iz težeg spoljašnjeg mesta rađenja. Važno je uravnotežiti postizanje i usklađivanje. Možemo da želimo da dostignemo jaču, bolju asanu, ali to ne sme biti na račun usklađivanja s trenutnim mogućnostima tela. Moguće je istovremeno i imati i nemati cilj.
Nastavite sa čitanjem

Na ramenima prošlosti

Ne možemo da naučimo da letimo tek sledeći tragove ptica u pesku. Moramo da pronađemo sopstvena krila i da se vinemo.

nature beach birds 2119x1412 wallpaper_wallpaperswa.com_33

Ganga Vajt o odnosu prema tradiciji i nasleđu u jogi.
Poglavlje iz knjige Joga izvan verovanja (u pripremi).

Nastavite sa čitanjem

U slavu moderne joge

Postoje sve izrazitiji tokovi u savremenoj jogi, koji uviđaju da se promena već desila, i da se neprekidno dešava. Mi koji praktikujemo jogu, delujemo na staru disciplinu i činimo da se ona neminovno menja. Mi smo ti kroz koje se sinergišu dva kulturna, civilizacijska, religijska nasleđa.

„Kada se govori o potrebama i brigama savremenog sveta, sintetizovanje Istoka i Zapada otvara novi kritični prostor za kreativnu sinergiju i promenu. Nasuprot tome, u pokušaju da se kulturne tradicije drže razdvojenim, čistim i izolovanim je, ne samo osuđeno na propast već to gaji izdvojenost, odbranljivost i nepoverenje,“ kaže Kerol Horton.

Prevod: Anica Stojanović

Anima Joga

Prevod odlomka iz nove knjige Kerol Horton (Carol Horton) „Yoga, Ph.D.“

Kada je u pitanju popularno razumevanje  istorije joge danas, izgleda kao da ne postoji poštovanje prema modernoj jogi.

To me muči. Pošto sam izučavala istoriju, prativši jogu kako je poznajemo sve do njenih direktnih korena u Indiji krajem XIX i početkom XX veka, došla sam do zaključka da je modernizacija joge koja se dogodila u tom trenutku, zapravo, jedna dobra stvar.

image

Međutim, iz gomile nedavnih diskusija koje okružuju objavljivanje Mark Singeltonove (Mark Singelton) inovativne knjige Yoga Body (kao i drugih skorašnjih istorijskih studija, mada u manjoj meri), vi ne biste pomislili da je to slučaj. Umesto da modernizaciju joge posmatraju kao pozitivan, kreativan, pa čak i vizionarski odgovor na svet koji se menja neverovatnom brzinom, većina vežbača je ili indiferentna ili neprijateljski nastorejena prema njoj.

Naravno, uvek ima izuzetaka. Ali iz onoga što sam ja videla, najčešći odgovor na…

View original post 1.263 more words

Dejvid Gordon Vajt, „Joga, kratka istorija ideje“

U Ogledalu: yogibuilding: Šta je joga?.

yoga in practice, D.G.White

„Onima koji žele detaljniju razradu pojma „joga“ i istorije joge, donosim adaptiranu i neznatno skraćenu verziju teksta „Joga, kratka istorija ideje“, koju je napisao D. G. Vajt (David Gordon White) u knjizi  „Yoga in Practice“.“

Prevod: Nikola Pešić

Džoel Kramer, „Joga kao samotransformacija“

joel-smallČlanak Džoela Kramera “Joga kao samotransformacija” objavio je Yoga Journal 1980. godine. Uticaj koji je ovaj jogin, učitelj joge, filozof i psiholog izvršio svojim originalnim pristupom, učinio je da se ovaj članak danas smatra integralnim delom moderne joge, i obavezna je literatura na mnogim obukama za joga instruktore.

Inovativivnim pristupom Kramer je učinio pionirski korak u demistifikaciji joge. Jogi pristupa iznutra k spolja, uzimajući u obzir celovitost ljudskog bića. Kako radimo jogu, šta zapravo radimo na joga prostirci i kakvi su rezultati toga, zavisi i tiče se samo i jedino nas kao “um/telo” jedinke. Kramer se u članku ne referiše na istoriju ili filozofiju joge. U njemu nema pomena ni jednog imena, geografije, nema istorijskog vremena, niti sanskrita. Čak se i “prana” našla u zagradi, kao tradiocionalni naziv za dah.

U ovom članku nema uputstava kako se koja poza radi. Ovde je izneta osnovna građa svake prakse fizičke joge, svake poze. Kramer preciznom verbalizacijom iskustva zapravo otkriva kako se radi joga. Mnogima od nas koji praktikujemo asane, postaće jasno da li i kada tokom prakse zaista radimo jogu.

Nastavite sa čitanjem