Džoel Kramer, „Joga kao samotransformacija“

joel-smallČlanak Džoela Kramera “Joga kao samotransformacija” objavio je Yoga Journal 1980. godine. Uticaj koji je ovaj jogin, učitelj joge, filozof i psiholog izvršio svojim originalnim pristupom, učinio je da se ovaj članak danas smatra integralnim delom moderne joge, i obavezna je literatura na mnogim obukama za joga instruktore.

Inovativivnim pristupom Kramer je učinio pionirski korak u demistifikaciji joge. Jogi pristupa iznutra k spolja, uzimajući u obzir celovitost ljudskog bića. Kako radimo jogu, šta zapravo radimo na joga prostirci i kakvi su rezultati toga, zavisi i tiče se samo i jedino nas kao “um/telo” jedinke. Kramer se u članku ne referiše na istoriju ili filozofiju joge. U njemu nema pomena ni jednog imena, geografije, nema istorijskog vremena, niti sanskrita. Čak se i “prana” našla u zagradi, kao tradiocionalni naziv za dah.

U ovom članku nema uputstava kako se koja poza radi. Ovde je izneta osnovna građa svake prakse fizičke joge, svake poze. Kramer preciznom verbalizacijom iskustva zapravo otkriva kako se radi joga. Mnogima od nas koji praktikujemo asane, postaće jasno da li i kada tokom prakse zaista radimo jogu.

Džoel Kramer

JOGA KAO SAMOTRANSFORMACIJA

     Hiljadama godina joga je alatka koja otvara um i telo, i donosi transformaciju.U svojoj srži, joga je proces suočavanja i prevazilaženja sopstvenih ograničenja. Ona je psiho-fizički pristup životu i razumevanju sebe koji može biti kreativno prilagođen potrebama vremena.

Joga transformiše tako što razvezuje fizičke i mentalne uzice kojima je sputan čovekov potencijal, i time ograničen život. Transformacija je proces koji donosi novinu i interesovanje. Možete da mislite kako će promena do koje će doći biti toliko duboka, da ćete postati drugačiji u toj meri da izgubite dodir s onima koje volite, pa čak i sa samim sobom. Međutim, transformacija koju joga donosi čini vas bližim sebi samom, i otvara vas prema dubljoj ljubavi. Ona znači brušenje i doterivanje koje oslobađa vašu pravu suštinu, kao što vajar iz kamena izvlači lepotu forme, polako i pažljivo, odstranjujući višak.

Praktikovanje joge ima mnoge konkretne koristi: ona je moćno terapeutsko sredstvo u ispravljanju fizičkih i psiholoških problema; usporava starenje i održava seksualnost; povećava snagu i savitljivost potrebnu za druge fizičke aktivnosti; može da poboljša izgled, držanje, kožu, mišićni tonus i vitalnost; životu može da pruži osećaj blaženstva i opšte blagostanje.

Na svom najdubljem nivou, joga uključuje stvaranje energije. Energija se često smatra tajanstvenom silom koje ili ima ili je nema, i koja nije u čovekovoj kontroli. Jogom se, međutim, može promeniti kvalitet energije, a povećanjem sposobnosti tela za njeno transformisanje, stvara se više energije. Svako je iskusio razliku u kvalitetu energije. Nekada ste uznemireni i rastrojeni, rastrgnuti na više strana. Nekada ste, opet, puni energije, vrlo fokusirani i mirni. Joga je učenje kako se stvara energija, i kako se ona usmerava u različite delove tela. Time je omogućeno razbijanje fizičkih i psihičkih blokada, i povećanje energije koja dopušta da u život uđu nova interesovanja. Kvalitet vašeg života u bilo kojem trenutku zavisi od vaše zainteresovanosti za njega. Joga je mnogo više od posedovanja ili razvijanja savitljivosti. Sposobnost da izvedete11 komplikovane poze ne podrazumeva po sebi da znate kako se radi joga. Suština joge nije postignuće, već je suština u tome koliko svesno radite na sopstvenim ograničenjima, kakva god i gde god da su ona. Nije važno koliko daleko odete u pozu, već kako pristupate jogičkom procesu, što je direktno povezano s time kako vaš um gleda na jogu.

Ljudi u jogu unose različite mentalne okvire i predubeđenja. Jedno je shvatanje da je poza cilj na koji treba stići, i bitno je koliko ste daleko u osvajanju poze. Drugo shvatanje vidi pozu kao alatku za istraživanje i otvaranje tela. Umesto da telo koristite da „uradite“ pozu, poza se koristi za otvaranje tela. Vaš mentalni okvir veoma utiče na to kako radite pozu.

Ciljni pristup pozi čini vas manje osetljivim na poruke koje telo šalje. Ako je um pretežno usmeren na cilj, rascep između onoga gde ste i gde želite da budete, može da stvori tenziju i da omete pokret. Prejako i prebrzo gurate umesto da dozvolite da se telo otvara sopstvenim tempom. Paradoksalno, ako ste okrenuti prema procesu umesto prema krajnjem rezultatu, napredak i otvaranje dolaze prirodno. Poze se mogu postići kroz borbu, ali sama borba ograničava kako samo otvaranje, tako i dokle ćete odmaći u jogi.

Vrednovanje „napretka“ duboko je usađeno u čovekovu uslovljenost. Uživanje u napredovanju je prirodno, međutim problem nastaje kada se vaša joga suštinski veže za rezultate, umesto za svakodnevni proces otvaranja i stvaranja energije. Takva vezanost predstavlja stvarno ograničenje u jogi. Mnogi od vas verovatno su primetili da je joga ciklična, u smislu da u nju „ulazite i izlazite“. Jedan od razloga za to jeste suptilna vezanost za postignuća. Kada napredujete, to vas stumuliše, i vi ste motivisani sve dok napredak traje. Kada stagnirate, što nam se svima povremeno događa, za samo održavanje potrebna je ista energija kao i za napredak. Ako je napredak vaš glavni podsticaj, izostanak poboljšanja može proizvesti gubitak zainteresovanosti. Možda ćeto raditi malo ili čak ni malo joge sve dok se telo ne zatvori i ne počne da se buni. Onda radite jogu da biste se osećali bolje, ponovo napredujete sve dok opet ne naiđe period stagnacije.

Kvalitet uma kojim se pristupa jogi od presudnog je značaja. Većina stvarnih ograničenja na koja nailazite u jogi zapravo se nalaze u umu, a ne u telu. Obično se misli da ograničenja proističu iz neizdržljivosti tela, da je zamaranje isključivo fizičko. Otkrio sam da obično nije telo ono koje se prvo zamori, već je to um koji izgubi staminu potrebnu za održavanje pažnje. Kada se um umori, pažnja slabi i počinje da luta, te se smanjuje senzitivnost na poruke koje telo šalje. Prema telu postupate s manje pažnje, i ono se brže zamara. Joga podrazumeva balans između „kontrole“ i „predaje“ – između guranja i opuštanja, usmeravanja energije i prepuštanja, tako da vas energija pokrene. Otkrio sam da u osnovi postoje dva tipa ličnosti u jogi. Nazvao sam ih „gurači“ i „senzualisti“. Gurači su skloniji kontroli i napredovanju, senzualisti predavanju i relaksaciji. Kako joga zaista znači balans, a vi imate tendenciju ka guranju, morate da naučite da pustite, da se opustite i uživate u senzualnosti istezanja. Ako je vaša tendencija da se opuštate, da “dignete sve četiri u vis“, morate da naučite da iskusite uključivanje guranja k sopstvenim granicama i kontrolu generisanja energije.

Umetnost joge počiva u učenju kako usmeriti i stvoriti energiju u različitim delovima tela, u slušanju povratnih informacija koje telo šalje i u predavanju onamo kuda vas energija vodi. Otpor tela treba poštovati, zato što je to korisna povratna informacija. Pokušaj da se savlada otpor i da se gura dalje dalje uprkos bolu zapravo predstavlja samo drugi vid otpora – prema sopstvenim ograničenjima, prema onome šta smo i gde smo trenutno. Kada promenimo fokus od „opiranja otporu“ ka usmeravanju energije prema mestu gde se otpor javlja, telo može da sledi sopstveni tok i da se sâmo otvara uz minimalan otpor. Pokušaj da se silom savlada ograničenje stvara još veći otpor i tenziju, dok prepuštajući se u pozama, naposletku dosežemo do većih dubina. Kada slušate, telo vam govori kada se pokrenuti i produbiti pozu.

Sledeći važan aspekt u mom pristupu jogi odnosi se na razumevanje „uslovljenosti“. Kao što se joga poigrava na granici kontrole i predaje, tako isto postoji i igra između transformacije i otpora promeni. Sigurno nećete ostati onakvi kakvi ste bili do sada: ili ćete postati krući i skamenjeniji, ili ćete probiti šablone i promeniti se. Proces uslovljavanja stvara navike u umu i telu koje se vremenom gomilaju. Ti šabloni vas određuju, način na koji se krećete, kakvo vam je držanje, šta mislite, pa čak i kada mislite. Kako starite, priklanjanje navikama čini vas krućim i fizički i mentalno. Unutrašnji sistemi rade manje efikasno i pokreti tela su ograničeniji.

Ovde se uslovljenost ne predstavlja kao neprijatelj kojeg se treba osloboditi, jer ona ima važnu ulogu kako u ljudskom životu, tako i u svemiru. Uslovljenost i navike koje iz nje proističu deo su opšteg procesa individualizacije. Individue, svi mi smo sistemi s mehanizmima zaštite koji određuju i čuvaju granice. Način na koji gradimo bezbednost sopstvenog života često čine navike kojih nismo ni svesni. Neke navike su neophodne. One postaju opasne ako nesvesno dopustimo da nam određuju život. Ponavljanje navika vremenom nastoji da od nas učini automate, i da filtrira način na koji se odnosimo prema sadašnjem trenutku. Ako su navike okorele i duboko nesvesne, filter je veoma zamagljen, i propuštate sadašnji trenutak. Kada propustite sadašnji trenutak, propustili sve što zapravo postoji.

Iskustvo vas uslovljava i ostavlja trag, otisak. Sećanje živi u ćelijama, u telesnim sistemima, u mozgu, kao i u samoj misli. Paradoks iskustva je u tome što nas kako uči, tako i ograničava. Iskustvo nam širi vidike, i predstavlja osnovu ili matriks odakle transformacija može da se desi. Istovremeno, ono u umu i telu stvara navike koje vas stešnjavaju i ograničavaju. Ako, recimo, istegnete mišić radeći jogu, iskustvo nas može naučiti da upotreba prekomerne snage nastaje usled prevelike ambicije i nepažnje. Može da proizvede naviku u jogi da svesno ili nesvesno izbegavate taj deo. Strah od ponovne povrede može uzrokovati napetost i dalje zatvaranje mišića. Kada se ovo ponavlja, mišić nauči da se zatvori kako bi se zaštitio od očekivanog bola. Navika je stvorena.

U jogi, kao i svemu što uključuje ponavljanje, stvaraju se navike, ali svest o prirodi navika pomaže da ne postanete njihovi robovi. Izvođenje poza kao mehaničkih vežbi jogu pretvara u kalistetiku, što umrtvljuje avanturu i strast koji su sastavni deo procesa transformacije. Otpor da se radi joga često predstavlja povratnu poruku da je joga postala ustajala i zakovana navikom.

Osetljivost na povratne poruke jeste sposobnost da se sluša i razume šta poručuju različiti delovi tela. Ova osetljivost nije samo bitna da bi se izbegle ili zalečile povrede, već ona omogućava bolju kontrolu nad jogičkim procesom. Na primer, samo zahvaljujući osetljivosti na povratne poruke, znamo kada da pozu produbimo, a kada ne.

Fizički aspekti

Pre nego što izložim svoj pristup fizičkom aspektu joge, voleo bih da opišem kako joga utiče na vaše opšte blagostanje. Deca su savitljiva, njihova tela se lako pokreću. Starenjem se stežete, i ta stegnutost okružuje nerve, žlezde, krvne sudove, kičmu i energetski sistem. Telo postaje manje efikasno; sistemi usporavaju ili se blokiraju, usled čega energija slabi. Telo je manje osetljivo, gubi dodir sa sobom, i postaje zatvorenije i umrtvljenije. Glavna odlika života jeste pokret na svim nivoima, što znači da je smanjen i kvalitet sâmog života.

Engleska reč za bolest je „disease“, što doslovno znači „bez lakoće“. S odsustvom lakoće telo počinje da se slama. Jogički proces održava fizičke sisteme otvorenim i energizovanim, što sprečava slom i bolest. Kako su poze rafinirane alatke, to joga ima veliki isceliteljski potencijal. Poze omogućavaju da dospete u različite telesne sisteme na specifičan način, ojačavaju ih i isceljuju. Joga vam omogućava da svoje zdravlje uzmete u sopstvene ruke.

Ljudi obično počnu da se brinu za zdravlje tek kada ga izgube. Ne zanima ih ili nisu sposobni da ostanu u vezi sa stanjem sopstvenih različitih sistema sve dok ne bude prekasno i dok ne dođe do sloma. Radeći jogu možete biti upozoreni kada zaliha energije počinje da opada, a možete biti i osposobljeni da ga obnovite. Preventivnoj moći joge u mnogome doprinosi činjenica da joga izgrađuje senzitivnost prema povratnim porukama koje telo šalje, što pomaže da opazite rana upozorenja. Tada možete jogom sebe da izlečite mnogo pre nego što do sloma dođe.

Jogu nazivaju „izvorom mladosti“ zato što daje zdravlje i vitalnost, ali ime nije odgovarajuće. Potraga za izvorom mladosti, uz pomoć magije, droge ili nekih posebnih tehnika, ukazuje na otpor procesu starenja. Jogu radije nazivam „izvorom života“. Starenje je neizbežno. Joga omogućava da mu pristupimo svesno, kao procesu promene koji nam donosi razvoj, sazrevanje koje otkriva nove dubine. Otpor starenju zapravo je otpor promeni i razvoju. Paradoksalno, otpor starenju, koji podrazumeva držanje za stari, neprikladan način života, upravo pogoršava proces starenja od kojeg strahujete.

U jogi dolazi do suočavanja s procesom život/umiranje koji predstavlja starenje. Mladost je vreme nevinosti, kada telo zadržava pa čak i povećava zalihe energije. Onda dolazi doba, obično u kasnim dvadesetim ili tridesetim godinama, kada se proces obrće, tako da telo, prepušteno sopstvenim resursima, počinje postepeno da gubi energiju. Moguće je, ipak, stariti uz stalno povećanje jačine i delotvornosti energije. To se ne događa samo od sebe. Morate da se svesno i s pažnjom pozabavite prirodnom težnjom k zatvoranju tela (entropiji). Joga ne samo da je suprotstavljena entropijskom procesu, već vas i otvara na nov način, dajući sazrevanju i razvoju eleganciju, dubinu i bogatstvo.

Jutarnja joga dovodi nas u direktan dodir s tim kako smo se odnosili prema svom telu prethodnog dana. Naučite da tumačite suptilne razlike u savitljivosti, izdržljivosti i energiji. Telo poseduje sopstvenu mudrost, a sposobnost da je čujemo i od nje učimo, ključan je činilac joge. S takvim obraćenjem pažnje, joga može da poravna i preoblikuje strukturu tela u skladu s osećajem sopstevnih potreba.

Jogička tehnika

Joga, kako u smislu znanja o telu, tako i kao umetnost, podrazumeva učenje i usavršavanje tehnike. Učitelj je koristan kao pomoć da tehnički repertoar proširite, što povratno povećava potencijal za kreativno samoizražavanje u jogi. Tehnika omogućava da s telom radite na dubljim nivoima, i pomaže da izbrusite fokus i pažnju. Važno je imati na umu da uprkos tome što sama tehnika ima sopstvenu estetiku, svoju lepotu, ona je alatka za transformaciju, a ne odredište po sebi.

Pažnja i fokus

Suština joge su fokus i pažnja – pažnja na disanju, na porukama tela, energiji, kao i na kvalitetu same pažnje. Tokom godina primetio sam da se način na koji radim jogu neprestano menja. Ulaženje dublje u praksu ne tiče se toliko učenja izvođenja naprednih poza, već povećanja razumevanja kako se radi joga. Preciznost tehnike, čak i u najosnovnijim pozama, mogu jogu da učine fokusiranijom i uzbudljivijom, i da prodube razumevanje o čemu se zapravo tu radi.

Učenje da se radi joga je, između ostalog, i učenje da se voli da se ona radi. Ne nužno neprestano, ali generaln

o prisutno u Takva samotransformacija otvara vas za neposredniji odnos sa životom, i svesno učestvovanje u procesu evolucije. Na kraju, te dve stvari su jedno.životu. Možete da volite nekoga ko vas povremeno frustrira ili ljuti, ali ljubav uvek ostaje prisutna. Ako već neko vreme radite jogu a ne volite da je radite, to je po sebi pokazatelj da bi trebalo da ispitate način na koji joj pristupate. Da li ste u svakom trenutku u pozi uključeni i zainteresovani? Ako zaključite da niste, to najverovatnije znači da vam je um odlutao.

Možda stoički izdržavate kako biste osetili da ste učinili ono što je „trebalo“, ono što je „dobro za vas“. Možda se borite da dostignete konačni cilj, poput završnog oblika poze ili jučerašnju savitljivost. Ako vaša pažnja i zainteresovanost nisu u telu, niste ni potpuno prisutni u pozi.

Pažnja u jogi znači puštanje, relaksaciju koja se predaje onome šta je poza. Tu ste budni i na oprezu, ali niste pasivni. Telo je to koje „odlučuje“ kada da držite, kada da pustite, kada da produbite, a kada da izađete iz poze.

Joga razvija sposobnost usmeravanja energije u određene delove tela, što proizvodi energiju bilo da se istežete ili opuštate u pozi. Ovladavanje preciznim i dubokim usmeravanjem energije, vitalni je deo joge, koji često nije naglašen. Ova sposobnost ne zavisi od savitljivosti, već od kvaliteta uma koji je u stanju da svesno oseti stegnutosti i blokade u telu, i da se na njih usmeri.

Pod „pažnjom“ podrazumevam širenje polja svesnosti do kojeg dolazi kada um napusti kontrolu i upravljanje. „Fokus“ je usmereniji od pažnje i, naravno, uključuje kontrolu. Iako se fokus i pažnja razlikuju, oni su blisko povezani. Kroz pažnju učimo gde da se fokusiramo, a dublji fokus proizvodi veću pažnju. Ovo je još jedan način na koji se joga igra između kontrole i predaje.

Disanje

Dah je gorivo života (tradicionalno „prana“). Kako je disanje i automatska radnja koja takođe može biti pod svesnom kontrolom, u jogi služi kao most između tela i uma.

Disanje je kamen temeljac tehnike. Za produbljenje prakse joge ključno je da naučite da ga delotvorno koristite, zato što disanje neposredno utiče i povećava istezanje, snagu, izdržljivost i balans. Ja koristim varijaciju „ujjayi“, duboko grudno disanje koje pomoću kontrole glotisa produžava dužinu daha. Plućna akcija povlačenja preko glotisa pri udahu i guranja pri izdahu, pomaže vam da uđete u pozu i da je produbite, a istovremeno vas relaksira. U pozama koje zahtevaju savijanje, skupljanje i naginjanje napred, krećete se i istežete s izdahom, dok s udahom zadržavate pozu, opuštate se ili vršite poravnanje. Obrnuto, istezanja koja šire pluća i grudi rade se s udahom, a s izdahom se opušta i poravnava.

Samo disanje predstavlja zanimljivu lekciju kontrole i predaje. Kada umesto uma disanje vodi i kontroliše pokret i istezanje, telo može da pusti i da se lakše preda pozi. Kada su disanje i telo usklađeni tako da se kreću kao jedno, energija teče u muskulaturu i u potpunosti menja kvalitet joge. Adekvatno korišćenje disanja izvešće vas iz uma u telo, dajući pokretu gracioznost i senzualnost koja nije moguća dok um drži kontrolu. Korišćenje disanja na ovaj način doprinosi pažnji relaksiranoj i centriranoj na ceo organizam, i može se iskoristiti za usmeravanje energije u različite delove tela.

Igranje granicama

Sledeći važan aspekt joge jeste učenje kako se igrati granicama. Telo ima granice koje označavaju limit istezanja, izdržljivosti i balansa. Granica savitljivosti može da posluži kao primer. U svakoj pozi, u bilo kojem trenutku, postoji limit u istezanju koji sam nazvao „krajnjom granicom“. Granica se oseća kao intenzitet i nalazi se tačno pre bola, ali nije sam bol. Ova granica se menja svakog dana, i sa svakim novim udahom i izdahom. Ne kreće se uvek napred, ponekad se povlači. Sastavni deo učenja kako se radi joga sastoji se u učenju kako se predati ovoj granici, tako da kada se ona pomeri, da se pomerite i vi s njom. Psihološki je lakše pomeriti se napred nego se povući. Međutim, podjednako je važno naučiti se povlačenju ako se granica zatvara,kao što je važno naučiti da se polako napreduje s otvaranjem tela.

Postoji suptilna psihološka zavisnost od završnog oblika poze, ili barem od našeg maksimalnog istezanja. Težnja da se brzo gura do tog maksimuma odvaja vas od povratnih poruka koje vam telo šalje, i prinuđuje vas da ranije izađete iz poze. Prisećanjem na jučerašnju savitljivost, mogu nesvesno da guram k toj zapamćenoj granici, da budem zadovoljan ako je dosegnem, oduševljen ako je prevaziđem ili razočaran ako ne mogu da je dosegnem.

U idealnom slučaju, svaka poza uključuje celo telo, iako poze obično imaju jednu ili dve oblasti gde se istezanje najdublje oseća. Prebrzim dolaskom na svoju krajnju granicu, preskočićete mnogo stvari. Imaćete iluziju kompletnog, završenog istezanja, ali telo možda nije u ispravnom poravnanju, nije otvoreno koliko bi moglo da bude. Otvaranje sporednih delova tela pre dostizanja maksimuma pomaže ispravnom poravnanju i produbljenju glavnog istezanja.

Postoji još jedna, manje očita granica, koju je lako propustiti. Nazvao sam je „prvom“ ili „donjom granicom“. Ona se nalazi tamo gde na ulasku u pozu telo naiđe na prvi otpor. Na početku poze prvo se krećete s lakoćom sve do prvog nagoveštaja osećanja blokade ili držanja. To je prva granica, i veoma je važno da se ovde zaustavite i prilagodite, da izvršite poravnanje, postanete svesni disanja, i da ga produbite. Pažnja bi trebalo da bude na tom osećaju i čekanju da on iščezne; telo će tada samo od sebe da produbi pozu, i pojaviće se nova granica. Ovaj proces ponavlja se sve dok na kraju ne dosegnete svoju poslednju granicu. Do tada se vaše telo otvorilo uz minimalan otpor i napor. Često dubina krajnje granice zavisi od toga koliko ste lagano i pažljivo prelazili prethodne. Građenje izdržljivosti znači duže ostajanje na ranijim granicama i polagano pojačanje intenziteta, jer se približavanjem poslednjoj izdržljivost smanjuje. Kada naučite da pozu držite na među-granicama sve dok ne produbite i usporite disanje, moći ćete da se usput relaksirate. Prednost polaganog igranja granicama na ovaj način daje vam bolje poravnanje tokom čitavog procesa, i izoštrenije slušanje poruka tela, što vam omogućava da uživate u većem intenzitetu bez bola, i minimalizuje mogućnost povređivanja. Igranje granicama otvara vam senzualnu stranu poze i kvaliteta osećaja istezanja, tako da svaka poza može da postane estetsko iskustvo.

Bol i povratne poruke tela

Od vitalnog je značaja razlikovati bol od intenziteta. Linija između njih ponekad deluje zamagljeno, ali je, međutim, vrlo dobro određena stanjem vašeg uma. Bol nije uvek fizička već je takođe i psihološka zato što uključuje procenu nelagodnosti – nesviđanja što je tu. Ako bežite od tog osećaja, to je onda bol. Intenzitet koji nije bol stvara energiju i čulni kvalitet koji vas uzbuđuje.

Strah i ambicija često zamagljuju razliku između bola i intenziteta. Ako se plašite da se ne povredite, nizak intenzitet osećaja u telu možete protumačiti kao bol i izbeći ga, dok vas ambicija može navesti da ignorišete ili trpite bol. Ako ste plašljivi u nekoj pozi, mudro je da ne pokušavate da prenebegne strah kako biste postali „hrabri“, zato što možete lako da se povredite i tako ispunite sopstveno proročanstvo. Umesto toga, igrajte se na granici straha tako što ćete pronaći mesto u pozi u kojem nema straha, ali u blizini mesta gde se pojavljuje; zadržite se u tom položaju, produbite disanje, i sačekajte da dođe opuštanje i otvaranje tela. Tek onda krenite dalje. Ako ste svesni svoje ambicije u pozi, ozbiljno vam savetujem da se duže zadržite na prvoj granici, a da se kroz naredne granice krećete sporije. Ovo će omogućiti osetljivost na povratnu poruku tela, što će parirati težnji da se poruke tela ignorišu.

Bol je često teško prepoznati, jer nije nužno oštar i intenzivan, kao što ni veliki intenzitet ne znači uvek bol. Ako pokušavate da se odmaknete od osećaja, onda se radi o bolu. Ako imate strah, čak i kod relativno slabe senzacije, to znači da je tu, po definiciji, vaša granica. Imaćete manji strah otvarajući se postepeno, pre nego kada gurate preko psiholoških granica.

Bekstvo od bola ima različite vidove: stoičko izdržavanje, čekanje da se poza završi, razmišljanje o nečem drugom ili zbrzavanje poze. Sve navedeno vrlo često govori da je u pitanju neugodnost. Bol uzrokuje odsustvo pažnje u pozi, i zapravo povećava verovatnoću od preteranog naprezanja i forsiranja mišića. Najveći broj povreda u jogi posledica je ambicije ili odsustva pažnje, obično i jednog i drugog. Ambicija se ispoljava u različitim vidovima, od zadržavanja u pozi koliko je „propisano“, pokušavanja da se istegnemo koliko i neko drugi, nesvesnog pokušaja da se dostigne zapamćeni nivo savitljivosti, do pokušaja da se dosegnu ili izazovu određena psihička stanja. Ambicija je odlika uma, pa stoga i života. Ambicija ne može da se odstrani trudom, zato što je sam trud ambicija. Svesno igranje različitim granicama pažnju s ambicije preusmerava na osećaje u telu. Poza ne bi smela da izaziva bol. Bol je poruka, ako je prenebregnete i pokušavate da se kroz bol probijete, na kraju ćete se povrediti. Redovna neprijatnost pri vežbanju utiče na vaš stavu prema jogi, te ćete je sve nevoljnije raditi. Umesto uživanja, joga postaje posao.

Linije energije

Uz disanje i igranje granicama, postoji i treća dimenzija fizičke joge. Ona se odnosi na stvaranje „linija“ kojima se energija usmerava različite delove tela. Linije energije vibrantni su tokovi koji se kreću u različitim pravcima u zavisnosti od date poze. Opisivanje unutrašnjeg doživljaja, u najbolju je ruku približno. Čak i sama reč „energija“, kada se koristi da označi nivo unutrašnje aktivacije, može da deluje neadekvatno. No, mi smo ipak svesni manjeg ili većeg nivoa energije. Ako obratite pažnju, primetićete da neki delovi tela izgledaju živo i vitalno, dok su drugi mrtvi i blokirani. Možete takođe da zapazite suptilne struje u telu. Ovo nije iznenađenje, jer telo ima hidraulični (cirkulacija) i električni (nervni) sistem.

Istezanje u pozama prevashodno upošljava mišiće i tetive. Međutim, postoji drugačija vrsta istezanja, koju sam nazvao „istezanje nerava“. Umesto da doprinesu većem istezanju, pomoću mišića se istežu nervi i stvara energetski tok. Fokus je na stvaranju unutrašnje struje u nervima koja može da se oseti i intenzivira. Intenzitet struje u nervima može da se kontroliše mišićima, i proizvodi vibrirajući osećaj, koji je obično usmeren ka spolja. Možete, na primer, da stvorite unutrašnju liniju energije držeći ruku paralelno s tlom, istežući je. Stvara se vibracija od ramena, kroz ruku, do prstiju. Svaka poza ima svoje linije energije koje se mogu proizvesti u različitim fazama položaja, a koje nadopunjuju jedna drugu i sve skupa doprinose učešću celog tela.

Linije energije na nekoliko načina utiču na vašu jogu: 1) povećavaju energiju u samoj pozi, 2) toniraju i opuštaju nervni sistem, 3) umanjuju mogućnost povrede uzrokovane preteranim istezanjem mišića, 4) povećevaju snagu i izdržljivost u pozi, i 5) obavljaju unutrašnje poravnanje u telu.

Briga oko ispravnog poravnanja je važna. Međutim, mnogi ljudi koriste samo spoljašnje metode da bi se poravnali, tako što druga osoba, za koju se nadaju da zna, koriguje njihovo telo, ili tako što pokušavaju da oponašaju sliku ili ideal konačnog oblika poze. Spoljašnji metodi mogu ponekad da budu korisni ali, moj je osećaj, jedino kada je poravnanje izvršeno iznutra, od strane inteligencije samog tela, samo tada poza može da se u potpunosti „razume“.

Trougao, J.KramerStrelice na ilustraciji pokazuju smer pet linija energije u trouglu. Pojačavanje toka energije duž svake linije čini da se telo poravnava iznutra. Kada je poza ispravno poravnata, tok energije je slobodniji. To može da se oseti. Linije energije probijaju telesne blokade bez forsiranja položaja, i doprinose produbljenju poze.

Kada u trouglu naglašavate liniju podignute ruke od ramena do vrhova prstiju, dolazi do otvaranja grudi i poravnanja karlice. Linija u zadnjoj nozi kreće se od kuka niz nogu do spoljne strane stopala i podiže lûk stopala. Ova linija poravnava karlicu i oslobođa kuk. Linija prednje noge ide od sedalnog mišića, niz nogu do stopala, i dovodi u poravnanje koleno u ravan s karlicom. Uz kičmu ide linija koja izdužuje kičmu, i daje joj prostor za pokret. Ovo otključava kuk i deluje u suprotnom smeru od linije zadnje noge. Peta linija, od ramena do vrhova pristiju donje ruke pomaže da ramena ostanu u istoj ravni s karlicom i doprinosi produbljenju poze.

Linije pokreću energiju u pet smerova i proizvode različite suprotne sprege u muskulaturi. Upotreba grupa mišića u suprotnim smerovima dozvoljava odvajanje različitih delova tela (u drugim pozama čak i kičmenih pršljenova) jednih od drugih, i omogućava kontrolu, produbljenje, energizovanje i otpuštanje, zahvaljujući učenju da se stvaraju i usmeravaju linije energije.

Trougao 2, J.KramerNa drugoj ilustraciji dubina poze znatno je manja nego na prethodnoj. Pretpostavimo da je to mesto prvog otpora, prva granica. Umesto istezanja mišića, što je posezanje k većem istezanju, produbljenjem disanja i svesnim pojačavanjem svih pet linija, vi činite ono što nazivam „istezanje same poze“ ili „istezanje nerava“. Na ovaj način telo se poravnava tokom poze, pomažući vam da „pustite“ taj prvi otpor, i odvodi vas dublje.

Poluge

Postoje tri osnovne vrste poluga, ili sila koje pomažu pokretanje mišića: 1) spoljašnje poluge (pod, zid i drugi objekti), 2) telo-o-telo poluge (jedan deo telo pomera drugi) i 3) unutrašnjepoluge (mišići nauče da se sami podupru bez spoljašne pomoći).

Spoljašnje poluge najlakše se koriste, dok je unutrašnje najteže naučiti. Međutim, važno je da se unutrašnje poluge koriste kada god je to moguće, zato što nas one uče kako da se pokrećemo iznutra. Tako se gradi senzitivnost tkiva i stvara ona vrsta kontrole koja je neophodna za produbljenje vežbanja joge. Najlakše se povredimo koristeći spoljne poluge zato što se primenjuje spoljašnja sila na telo. Poluge telo-o-telo takođe predstavljaju silu koja dolazi spolja, ali omogućavaju bolji osećaj za povratne poruke koje telo šalje. Teško je povrediti se kada se koriste unutrašnje poluge, a razlog je što telo vrlo teško može da iznutra nagoni sebe preko sopstvenih granica. Ispravno dejstvo unutrašnjih poluga zavisi od linija energije. (Nisu, pak, sve linije energije istovremeno i unutrašnje poluge.) Ovladavanje ovim polugama otvara novu dimenziju u jogi.

Razumevanje poze

Otkrio sam da je od mentalnog ciljanja da se stigne do „završnog oblika poze“, mnogo bitnije „razumevanje kako poza funkcioniše“. Kada se pažnja i fokus, igranje granicama, poluge i linije energije međusobno isprepliću tako da ovi naizgled različiti elementi postanu jedno, onda razmete kako poza funkcioniše. Razumevanje poze nije puko znanje uma kako da postavite telo. Razumevanje nastupa kada mišići i nervi, pa čak i same ćelije, „znaju“ kako da rade pozu.

Postoji mnogo načina za korišćenje disanja, granica, linija energije, poravnanja i poluga kako zajedno tako i odvojeno. Možete da se, na primer, na prvoj granici fokusirate na produbljenje disanja, pa kada se disanje reguliše, onda pomerite fokus na stvaranje jedne od linija energije.

Čim telo relaksirano drži pozu, možete da dodate drugu energetsku liniju. Možete i da pustite jednu, a pažnju da usmerite na drugu liniju energije. Sledeći, tehnički zahtevniji način prilaženja istoj pozi jeste postepeno istovremeno stvaranje svih energetskih linija odjednom, koristeći disanje za kontrolu intenziteta. Ono što linije energije donose mišićima nazvao sam „dinamičkom relaksacijom“, jer iako nervi proizvode tok energije, mišići „puštaju“ i ulaze dublje u pozu. Kada razumete kako poza funkcioniše, i sledite kuda vas energetski tokovi tela vode, često otkrijete da ono što ste mislili da je završena poza, ima veće dubine i moguće varijacije.

Psihološki aspekti

Otpor

Transformacija, promena, razvoj, ostvarenje potencijala – svi ovi ideali zvuče pozitivno, i njima stremi najveći broj onih koji rade jogu. Ipak svi mi koji smo u procesu razvoja nailazimo na otpor. U jogi otpor se nalazi u tkivima, otpor prema vežbanju, otpor prema menjanju navika i stila života koji ometaju razvoj. Kao osoba koja je godinama u jogi i aktivnostima vezanim za razvoj, bilo bi lepo kada bih mogao da kažem da sam savladao otpor. Nisam. Osećam da otpor ne može da se potpuno savlada, mada on ne mora da bude bitan problem. Otpor može da bude učitelj, zato što otpor ukazuje na to gde su vaše navike i vezanosti. Otpor vas može naučiti gde blokirate sami sebe, a gde se štitite. Kako bismo dublje ušli u ovu temu, pogledaćemo bliže psihološke aspekte joge.

Očito je da um i telo utiču jedno na drugo. Psihološke napetosti odražavaju se na mišiće: kada ste „stegnuti“, vi bukvalno stežete mišiće i blokirate energiju. Godinama nagomilavana napetost od tela stvara skladište nesvesnog tako što „nauči“ da isključi fizičke delove tela koji utiču na emotivno stanje. Na primer, stegnute grudi bukvalno otežavaju da se osete dublje emocije. Silina emocija koje mogu da se oslobode otvaranjem grudi mogu da izazovu neprijatnost, te možda imate otpor prema otvaranju tog predela.

Mnoga ograničenja u praksi joge ne proističu iz tela, već iz mentalnog stava i navika. Otpor u pozama nije samo u telu, već i u umu. Mentalni otpor ima mnoge oblike – zaboravljanje, opravdavanje, takozvana „lenjost“, pa čak i bolest i povrede. Minimalizovanje mentalnog otpora ključno je za rad na fizičkom otporu. Što dublje ulazite u hatha (fizičku) jogu, to postaje neophodnije poznavanje prirode uma.

Većina nas je potpuno identifikovana sa svojim umom, i zovemo ga „sobom“, ne shvatajući da je to samo jedan od sistema koji čine ljudsko biće. Važnost uma je ogromna, a moć mu je tako velika da često prenebregava, onemogućuje i nadglašava druge sisteme koji imaju svoju sopstvenu inteligenciju. Telo može da nam govori da nismo gladni, ali mi ipak jedemo, ili forsiramo sebe kada smo umorni. Iako joga može da nas dovede u veći sklad s mudrošću tela, um je taj koji mora da to interpretira. Način kako um interpretira direktno je vezan za njegovu prirodu i iskustvo (uslovljenost). Obično ne razmišljamo o umu kao o nečemu što ima odlike strukture i uslovljenosti, zato što je naš um sočivo kroz koje posmatramo sebe i svet oko nas – datost koju retko dovodimo u pitanje. Ipak postoje principi po kojima um funkcioniše, baš kao što postoje principi po kojima funkcioniše telo. Njihovo razumevanje dovodi do otvaranja uma i tela ka do tada nezamislivim mogućnostima, i predstavljaju kapiju transformacije.

Posmatranje otpora može da pokaže prirodu uma, jer ono prema čemu imamo otpor često jeste baš ono što kažemo da želimo. Zašto uopšte radim jogu? Koliko je moja joga hranjena strahom od starenja, smrti, gubitka energije? Koliko je moja joga gonjena ambicijom za ostvarenjem, višem stanju svesti, za mladošću i zdravljem, za živošću? Naravno da svi mi u jogu unosimo strahove i ambicije. Nije problem u tome što ih imamo, već je problem što nam oni preotmu jogu, često nesvesno. Kada se to dogodi, um je okrenut ili prošlosti ili budućnosti, i gubi kontakt sa živim procesom joge: kako se mišići osećaju, stvara energija, te suptilne promene koje zahtevaju ogromnu pažnju. Osvešćivanje motiva koji su u korenu strahova i ambicije, i koji ograničavaju vašu praksu ne znači nužno da su oni, ili drugi razlozi zbog kojih radite jogu, odstranjeni. Međutim, osvešćivanje vam može pomoći da ih stavite sa strane za vreme prakse, tako da radite manje mehanički, i da budete prisutniji i pažljiviji.

Navike

Da li ste se ikada upitali zašto radite ono što znate da nije dobro za vas? Ne „kako da prestanem“, već „zašto uopšte to radim“? Ili, drugačije rečeno, šta je priroda autodestrukcije? Većina nas misli da želi da ima više energije, ali ako pogledamo pažljivije i iskrenije, videćemo da svoju energiju držimo pod kontrolom u okviru granica sigurnosti. Ako nam energija padne, potka našeg života se raspada. Potrebna nam je izvesna količina energije kako bismo je sačuvali. Ono što je manje očito jeste da kada vam energija previše skoči, ona vas odvaja od navika, i za njih vezanu sigurnost i zadovoljstva. Mnoge aktivnosti zahtevaju određen nivo energije, neke viši, druge pak niži. Ako vam je energija previsoka, onda ne možete da gledate televiziju zato što ćete postati nemirni. Ako ste iz bilo kog razloga vezani za TV, možda ćete preterano da jedete kako biste oborili nivo energije. Kontrolišete svoju energiju preteranim jedenjem kako biste održali zadovoljstvo, što je autodestruktivno. Ispravna praksa joge povećava energiju, i odvaja od fizičkih i mentalnih okvira navika, dok se navike, po svojoj prirodi, odupiru promeni.

Na „loše navike“ može da se gleda i sa stanovišta otpora promeni vezivanjem za trenutno zadovoljenje, koje po sebi predstavlja moćni izvor uslovljavanja. Ukus hrane, na primer, pruža trenutno zadovoljenje. Moć ukusa vas sprečava da mu se oduprete, što vas udaljava od korišćenja hrane kao izvora energije i prehrane. Osećaj gubitka kontrole, nemogućnosti odolevanja izazovu, obično predstavlja znak fizičke ili psihičke zavisnosti, i sadrži mehanizam koji vas zadržava. Iako „znate“ da zadovoljstvo nije vredno bola koji uzrokuje, često je iznenađujuće teško odupreti mu se. Autodestruktivnost, između ostalog, znači posezanje za trenutnim zadovoljenjem, uprkos tome što je bol krajnji rezultat. Otpor prema vežbanju joge delimično leži u dubokom opiranju da se napuste zavisnička zadovoljstva. Svesna praksa joge može vas otkačiti od takvih navika i zavisnosti.

Kada shvatite koliko važnu ulogu um ima u jogi, uvidite zašto je proučavanje uma ključno. Kako uslovljenosti u telu sužavaju telesnu pokretljivost, tako vas i navike uma čine uskim i zatucanim. Zatucanost znači više od proste vezanosti za neki skup verovanja. Zatucanost sužava celo polje percepcije, i odseca emotivni odgovor i empatiju. Krutost uma onemogućava mentalne kretnje čime je ograničeno polje vaših mogućnosti u životu. Vaša verovanja, vrednovanja, ubeđenja pa čak i htenja, u vašim mislima formiraju slike o vama koje određuju ono što mislite, zamišljate i, sledstveno tome, ono što činite. S fizičkog aspekta joge, proces suočavanja i pomeranja telesnih granica, blokada i uslovljenosti, otvara vas i transformiše. Isto tako, proces upoznavanja sopstvenog uma, načina na koji funkcioniše i gde su mu psihološke granice, otvara vaš um i bukvalno širi svesnost.

Kako sećanja, očekivanja i trenutna zadovoljenja utiču na način na koji radite jogu? Koje misli vam dolaze dok radite jogu? Da li neke poze više volite, dok druge izbegavate? Da li žurite da što pre izađete iz onih koje ne volite? Lutaju li vam misli? Da li razmišljate koju ćete sledeću pozu da radite, koliko još vremena imate ili šta ćete da radite posle joge? Takve misli mogu da vam padaju na pamet dok vežbate jogu. One, prirodno, utiču na to kako radite neku pozu i kakvu energiju stvarate.

Većina nas koji smo u jogi govorimo sebi da želimo da se razvijamo. Kada iskreno pogledamo, pod „razvojem“ podrazumevamo zadržavanje svega što volimo u vezi nas i našeg života, i odbacivanje svega što ne volimo, i dobijanje više onoga što mislimo da ćemo da volimo. Stvarni razvoj i transformacija pomeraju vas ne samo od onoga što ne volite, već i od zadovoljstava i navika za koje ste vezani. Ne možete da budete sigurni kakvi biste bili da ste drugačiji, niti u kojem pravcu će vas razvoj odvesti. Pravi razvoj ima aspekt nepredvidljivosti koji ne samo da je u stanju da promeni vaše navike, već i ono što vam se sviđa i ne sviđa, naklonosti koje iza njih stoje.

Ljudi se često pitaju: „Moram li zbog joge da se odreknem vina i šnicli?“ Važno je shvatiti da strah od odricanja i gubitka izvesnih zadovoljstava (kakva god ona bila) može prouzrokovati da se još više za njih držite, što ograničava vašu jogu i razvoj. Postoji toliko zadovoljstava i navika koje određuju vaš život, samu vašu ličnost. Staro, po svojoj prirodi, pruža sigurnost. Čak i vaši problemi i teškoće pružaju sigurnost od promene. Neke navike i zadovoljstva priličesamo nekim životnim periodima. Druge se, modifikovane, mogu zadržati, a neke mogu da budu značajne tokom celog života. Da li je to što činite dobro za vaš život, jeste osnovno pitanje na koje se ne može odgovoriti formulama. Jedan od stvarnih darova joge jeste veća senzitivnost prema životu, koja vas pokreće prema onome što vam odgovara.

Navike i način života mogu da se sami od sebe menjaju ili nestaju tokom jogičkog procesa. To ne znači da nema otpora napuštanju starih navika, ili da ne morate da upotrebite inteligenciju kako biste sebe oslobodili onih aspekata života koji vam više ne odgovaraju. Energija joge i svesnost koju ona donosi čini očitijim šta nije prikladno za vašu dobrobit. Svakodnevna praksa joge šalje vam poruke koje je teško ignorisati.

Postoji granica između avanture razvoja i ostajanja na sigurnom, s kojom svako od nas mora da se suoči. Izvesna doza sigurnosti je neophodna kao početna osnova, ali previše sigurnosti nedopuštanjem novina guši rast i umrtvljuje život. Izvanredna stvar je da joga stvara energiju koja vas otvara, istovremeno gradeći fizički i psihološku snagu za usvajanje promene u životu. Stvara se potpuno nova vrsta sigurnosti: sigurnost proistekla iz znanja da možete odgovoriti na bilo koji izazov koji život donese.

Takmičenje i poređenje

Da li ste ikada primetili koliko svakodnevnog života provedete misleći? Misli mogu da budu veoma mehaničke i da se ponavljaju. Različite situacije imaju svoje određene šeme mišljenja, koje veoma liče na audio zapise, te sam ih nazvao „mentalnim zapisima“. Oni služe mnogim svrhama. Neki smanjuju napetost, drugi pretvaraju bes u povređenost, ili povređenost u bes (u zavisnosti na šta ste navikli i šta vam je zgodnije). Mnogi procenjuju i sude. Koliki ste deo života proveli osećajući se „bolje“ ili „gore“? Koje misli donose ta osećanja? Upotrebljavamo um kako bismo što bolje mogli da kontrolišemo kako se osećamo. Kontrola osećanja često donosi trenutno olakšanje ili zadovoljenje, ali uzrokuje ozbiljnije dugoročne probleme. Na primer, ako osećam zavist prema vama, a mislim kako je loše biti zavidan, ili da je to znak moje zaostalosti, mišlju ću je potisnuti. Svesno ću odgovoriti sebe od tog osećanja, ili ću se pretvarati da ga uopšte ne osećam, ili ću ga sakriti od sebe tako što ću ga zakopati duboko u telo. To stvara tenziju.

Joga se obično predstavlja kao netakmičarska. Srce joge jeste takvo, ali to ne znači da u jogi nikada nema takmičarskog duha. Kada se malo dublje uđe u jogu, mora da se obrati pažnja na takmičarski aspekt uma, jer ako ga ne istražite, takmičarski duh će se pojaviti sam od sebe i obuzeće vas, a da toga ne budete svesni. Ili ćete biti usmereni k postignuću, što se završava povredama, ili ćete pokušavati da potisnete takmičarski duh, što će vas udaljiti od načina učenja koje dolazi isključivo od poređenja. Ako ste pristalica sistema vrednosti koje takmičarski duh smatra lošim, teško će vam biti da ga uočite ako se pojavi u vama. Samospoznaja je sprečena, zatvarate se i stežete.

Pažljivi pogled na takmičarski duh pokazuje da njegov koren u poređenju, koje se nalazi u osnovi misli. Sam pojam „napretka“ u sebi sadrži poređenje. Možete da kažete da se takmičite sa sobom, i da se ne poredite s drugima. To je delimično tačno, ali je važno videti da takmičenje sa sobom sadrži aspekte takmičenja s drugima. Standardi veštine ili napretka ne postoje u vakuumu, već proističu iz onoga što drugi ljudi čine.

Um koji upoređuje korisna je i neophodna alatka, a svakodnevno upoređivanje predstavlja osnovu za povratne poruke. Svakodnevna praksa joge direktan je pokazatelj kakvi ste bili prema sebi prethodnog dana, kao i kakav je dugoročan trend. Ishrana, emocije, konflikti, stres i odnosi utiču na vas i vašu jogu. Ovi aspekti života mogu da se iskoriste kao povratna poruka koja vam pomaže da shvatite njihovu međuzavisnost. Tumačenje ovakvih poruka zasnovano je na poređenju.

Želja za napretkom sadrži aspekt takmičenja – želju da se bude dobar ili bolji nego juče, ili prošle godine. Poređenje s drugima je neizbežno, sviđalo vam se ili ne. Poređenje i njegov sledeći stupanj – takmičenje, ne može se odstraniti trudom, bez obzira koliko želite. Pokušaj da se ne takmičite predstavlja takmičenje sa sobom ili drugima u tome koliko niste takmičar. Ako mislite da uspevate (a um može sebe da ubedi u bilo šta), to može da proizvede osećaj superiornosti, što je takmičenje. Meditativno stanje svesti, koje je suštinski bitno za neophodnu pažnju u jogi, prevazilazi poriv za takmičenjem ne tako što se bori protiv njega, već tako što ga vidi kao povratnu poruku, isto kao što vidi i ograničenja i opasnosti koje takmičenje nosi.

Poređenje je neraskidivi deo sagledavanja promene, ali mogu suptilno da počnem da se takmičim sa sobom ili s drugima u tome koliko se brzo menjam i transformišem. U tom smislu, čak i ideja transformacije može da postane još jedan cilj koji treba dosegnuti. Transformacija je beskrajni proces koji se živi, i koji ne može da se zarobi ili zadobije – u njemu možete jedino da učestvujete.

Evolucija

Joga je u svojoj biti pogled unutar sebe kako bi se razumelo večito pitanje „ko sam ja?“ Dok istražujete najdublje predele svog bića, stečeno znanje ne tiče se samo vas kao jedinke, već ono predstavlja razumevanje sebe kao dela opšteg tkanja života. Kada delovi celine poruše granice odvojenosti i otvore se jedno prema drugome, uspostavlja se stvarna razmena, koja je prisno zajedništvo.

Pokret je srž energije, odnosa, razvoja, srce samog života. Evolucija je način na koji se pokret izražava širom svemira. Evolucija može da se sagleda i kao kretanje formi k većoj kompleksnosti i prilagođavanju. Međutim, to je samo površina evolucije, koja čini mogućim najosnovniji pokret: evoluciju svesnosti.

Sazrevanje i evolucija dolaze kada se proširi spektrum svesnosti, kada on postane sveobuhvatniji.

Joga otvara i pokreće krajnje dubine bića, proširuje svesnost, povećava vašu sposobnost za dubinu komunikacije. Takva samotransformacija otvara vas za neposredniji odnos sa životom, i svesno učestvovanje u procesu evolucije. Na kraju, te dve stvari su jedno.

Prevod: Mirjana Petrović

Originalni tekst:

Joel Kramer, Yoga as Self-Transformation,

Yoga Journal, maj/jun 1980.

www.joeldiana.com

 

 

 

 

 

Advertisements

One thought on “Džoel Kramer, „Joga kao samotransformacija“

  1. Reblogged this on Yoga. Umetnost pokreta. and commented:
    „Većina stvarnih ograničenja na koja nailazite u jogi zapravo se nalaze u umu, a ne u telu. Obično se misli da ograničenja proističu iz neizdržljivosti tela, da je zamaranje isključivo fizičko. Otkrio sam da obično nije telo ono koje se prvo zamori, već je to um koji izgubi staminu potrebnu za održavanje pažnje. Kada se um umori, pažnja slabi i počinje da luta, te se smanjuje senzitivnost na poruke koje telo šalje. Prema telu postupate s manje pažnje, i ono se brže zamara. Joga podrazumeva balans između „kontrole“ i „predaje“ – između guranja i opuštanja, usmeravanja energije i prepuštanja, tako da vas energija pokrene.“

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s